Jednom je stari ministar uradio nekoliko neuobičajeno dobrih stvari i Kralj je bio veoma zadovoljan njim. Kralj je otišao do ministrove kuće i obasuo ga sa mnogo skupocenih poklona. Poklonio mu je nakit i novac kao i konje i slonove.
Ministar je bio veoma iskren i pobožan i želeo je da živi sasvim jednostavnim životom. Tako je sve blago koje mu je Kralj dao poklonio siromašnima u krajevo ime. Zadržao je samo nekoliko konja i slonova.
Kraljevi spoljni ministri su bili veoma ljubomorni zato što je Kralj uvek govorio tako uzvišeno o dobroti i hrabrosti ovog ministra. Tako da su se zaverili protiv njega i falsifikovali njegov potpis u pismu koje je pokaživalo da je izdajica. Zatim su to pismo odneli Kralju.
Kralj nije mogao da poveruje svojim očima, ali pošto su svi ministri govorili da je stari ministar izdajica, šta je mogao? Postojala je samo jedna kazna za izdajicu, pa je naredio da se stari ministar pogubi. Kada su starog ministra doveli pred Kralja, on reče, "O Kralju, služio sam tvom ocu najodanije,a i tebi sam služio najodanije. Ti sada veruješ da sam postao izdajica. Znam da je moj život beznačajan, zašto bi se onda branio? Nekada, dok sam se borio za tvoga oca moja brada je pocrvenela. Tada je bila crvena od krvi njegovih neprijatelja. Sada, kada me ti pogubiš, moja sopstvena krv će moju bradu učiniti crvenom.
Pošto je pobožni ministar pogubljen, ostali ministri su rekli, "O Kralju, trebalo bi da vratimo svo blago koje si poklonio ovom zlom ministru."
Kralj se složio, "Naravno da bi trebalo." Tako da je poslao vojnike do sluge starog ministra. "Pokaži nam gde je držao svoje blago!" narediše mu.
Sluga je odgovorio, "Ništa nije ostalo. Sve je podelio siromašnima, izuzev nekoliko konja i slonova."
Nijedan od vojnika nije poverovao slugi, tako da su slugu izveli pred Kralja. Kralj reče, "A sad, reci istinu."
Sluga je odgovorio, "O Kralju, reći ću istinu. Poklonio si toliko mnogo stvari starom ministru, ali je on sve dao siromašnima u tvoje ime. Pravio se da si mu ti rekao da podeli blago. Istina je da je bilo njegovo, ali je poklonio sve izuzev nekoliko konja i slonova."
Kralj upita, "Zašto je zadržao konje i slonove?"
Sluga je odgovorio, "Rekao je da će ti zatrebati ako te ikad budu napali neprijatelji." Onda bi ti morao da ih otkupiš od ljudi kojima bi ih on dao. Zbog toga što si mu ih poklonio iz svoje pažnje i ljubavi, on ih je zadržao samo zbog tebe, da ih upotrebi u slučaju opasnosti."
Sluga je zastao. Zatim je rekao, "O Kralju, tako|e mi je rekao da je ono što su ostali ministri rekli protiv njega u potpunosti neistina."
Kralj se razbesneo i rekao ostalim ministrima, "Ako ovaj sluga govori istinu, a vi priznate, onda ću vam oprostiti. Ali ako ne priznate, a ja kasnije saznam da je ovo što on govori istina, onda ću vas sve smesta pogubiti."
Ostali ministri su priznali da su falsifikovali pismo i da stari ministar sve jeste podelio siromašnima. A što se slonova i konja tiče, rekoše da je to na Kralju da odluči da li će poverovati ili ne.
Kralj povika," Šta ste to uradili? Znao sam da je tako dobar, pobožan, iskren ministar, ali vi ste me ubedili da ga ubijem. Kako sam (samo) bio okrutan! Obećao sam da ću vam oprostiti, tako da vas neću kazniti. Ali sada znam da dobri ljudi ne mogu ostati samnom. Samo loši ljudi, kao vi, će se gurati uz mene i ostati samnom. Do kraja života ću se osećati jadno zato što sam izgubio tako dobrog, pobožnog ministra. Izgubio sam ga, i sad sam ostao samo sa nezamislivim huljama kao što ste vi!" Kralj je otišao do ministrove kuće i obasuo ga sa mnogo skupocenih poklona. Poklonio mu je nakit i novac kao i konje i slonove.
Ministar je bio veoma iskren i pobožan i želeo je da živi sasvim jednostavnim životom. Tako je sve blago koje mu je Kralj dao poklonio siromašnima u krajevo ime. Zadržao je samo nekoliko konja i slonova.
Kraljevi spoljni ministri su bili veoma ljubomorni zato što je Kralj uvek govorio tako uzvišeno o dobroti i hrabrosti ovog ministra. Tako da su se zaverili protiv njega i falsifikovali njegov potpis u pismu koje je pokaživalo da je izdajica. Zatim su to pismo odneli Kralju.
Kralj nije mogao da poveruje svojim očima, ali pošto su svi ministri govorili da je stari ministar izdajica, šta je mogao? Postojala je samo jedna kazna za izdajicu, pa je naredio da se stari ministar pogubi. Kada su starog ministra doveli pred Kralja, on reče, "O Kralju, služio sam tvom ocu najodanije,a i tebi sam služio najodanije. Ti sada veruješ da sam postao izdajica. Znam da je moj život beznačajan, zašto bi se onda branio? Nekada, dok sam se borio za tvoga oca moja brada je pocrvenela. Tada je bila crvena od krvi njegovih neprijatelja. Sada, kada me ti pogubiš, moja sopstvena krv će moju bradu učiniti crvenom.
Pošto je pobožni ministar pogubljen, ostali ministri su rekli, "O Kralju, trebalo bi da vratimo svo blago koje si poklonio ovom zlom ministru."
Kralj se složio, "Naravno da bi trebalo." Tako da je poslao vojnike do sluge starog ministra. "Pokaži nam gde je držao svoje blago!" narediše mu.
Sluga je odgovorio, "Ništa nije ostalo. Sve je podelio siromašnima, izuzev nekoliko konja i slonova."
Nijedan od vojnika nije poverovao slugi, tako da su slugu izveli pred Kralja. Kralj reče, "A sad, reci istinu."
Sluga je odgovorio, "O Kralju, reći ću istinu. Poklonio si toliko mnogo stvari starom ministru, ali je on sve dao siromašnima u tvoje ime. Pravio se da si mu ti rekao da podeli blago. Istina je da je bilo njegovo, ali je poklonio sve izuzev nekoliko konja i slonova."
Kralj upita, "Zašto je zadržao konje i slonove?"
Sluga je odgovorio, "Rekao je da će ti zatrebati ako te ikad budu napali neprijatelji." Onda bi ti morao da ih otkupiš od ljudi kojima bi ih on dao. Zbog toga što si mu ih poklonio iz svoje pažnje i ljubavi, on ih je zadržao samo zbog tebe, da ih upotrebi u slučaju opasnosti."
Sluga je zastao. Zatim je rekao, "O Kralju, tako|e mi je rekao da je ono što su ostali ministri rekli protiv njega u potpunosti neistina."
Kralj se razbesneo i rekao ostalim ministrima, "Ako ovaj sluga govori istinu, a vi priznate, onda ću vam oprostiti. Ali ako ne priznate, a ja kasnije saznam da je ovo što on govori istina, onda ću vas sve smesta pogubiti."
Ostali ministri su priznali da su falsifikovali pismo i da stari ministar sve jeste podelio siromašnima. A što se slonova i konja tiče, rekoše da je to na Kralju da odluči da li će poverovati ili ne.
Kralj povika," Šta ste to uradili? Znao sam da je tako dobar, pobožan, iskren ministar, ali vi ste me ubedili da ga ubijem. Kako sam (samo) bio okrutan! Obećao sam da ću vam oprostiti, tako da vas neću kazniti. Ali sada znam da dobri ljudi ne mogu ostati samnom. Samo loši ljudi, kao vi, će se gurati uz mene i ostati samnom. Do kraja života ću se osećati jadno zato što sam izgubio tako dobrog, pobožnog ministra. Izgubio sam ga, i sad sam ostao samo sa nezamislivim huljama kao što ste vi!"