Kad god bi Katja Baba želeo da njegovi učenici meditiraju noću po više sati, koristio bi jedan trik. Rekao bi im da je dobio unutrašnju poruku da je velika verovatnoća da će u toku noći neki lopov ukrasti nešto iz ašrama. Da bi sprečili nekakvu veliku krađu, svi bi morali da ostanu budni, a to su mogli samo na jedan način: ako budu stalno meditirali. Ako budu dobro meditirali, onda će stalno biti na oprezu, pa neće doći do krađe. Sledećeg dana bi im Katja Baba rekao da je to bila lažna uzbuna. Iako bi ih učitelj svaki put prevario, učenici su uživali u svojoj meditaciji i ponudili bi mu najduševniju zahvalnost, jer su znali da to što je želeo da ih održi budnima celu noć čak i tako što im je rekao bezazlenu laž, uopšte nije bila prevara već istinska samilost sa njegove strane.

KOMENTAR:

Postoji tako mnogo načina da učitelj poveća težnju svojih učenika. Ponekad cilj opravdava sredstvo. Ako učitelj oseća da zanemarljiva, bezazlena laž ima ogromnu moć da podigne svest učenika, onda neće oklevati da izgovori tu bezazlenu laž, jer tačno zna šta Bog želi od njega. Bog želi da on pomogne svojim učenicima da napreduju što brže moogu. Sam Bog će se pobrinuti za učiteljevu bezazlenu laž kao što se učitelj brine o učenicima. Da je Katja Baba jednostavno zamolio svoje učenike da meditiraju satima oni bi zaspali. Učitelj i učenici praktično nisu imali nikakvu materijalnu imovinu, ali govoreći im da će se po svoj prilici desiti krađa, učitelj ih je naterao da budu na oprezu. Ova opreznost im je puno pomogla u iskrenom naporu da meditiraju, a višečasovnim meditiranjem oni su siguno postigli ogroman napredak; tako da ako ih uporedimo, bezazlena laž koju je izrekao učitelj nije ništa u poređenju sa radošću, svetlošću, blaženstvom i drugim postignućima učenika koja su proizašla iz tog postupka.