"Učitelju, molim te, reci mi kako mogu da pobedim letargiju."
"Je li ti vrlo teško da ustaneš ujutro i meditiraš?"
"Da, Učitelju, moram da priznam da je to za mene problem."
"Dete moje, ti znaš da postoji nešto što se zove strah. Kad jednom stupimo u duhovni život, od vrhunskog je značaja pobediti strah. Ako ne pobedimo strah, onda ne možemo uopšte da napredujemo. Ali, s druge strane, ponekad jedna vrsta straha može da nam bude od koristi. Da ti objasnim kako to mislim.
"Pre nego što smo prihvatili duhovni život, nismo imali ništa. Sad kad smo prihvatili duhovni život imamo nešto, ali osećamo da tu stvar možemo izgubiti svakog trenutka. Ovaj osećaj je ono što nazivam strah. Razumeš?"
"Da, Učitelju."
"Ranije, kad si bio prosjak, radio si i sakupio nešto novca. Ali sad ne radiš; samo trošiš novac koji si već zaradio. Prirodno, taj novac može jednog dana potpuno da se potroši.
"Moraš da budeš vrlo oprezan i svestan. Ako ne odeš na posao do devet sati ujutro, tvoj šef ima pravo da te otpusti. Kad si prihvatio duhovni put, ti takodje imaš šefa i posao. Šef u unutrašnjem svetu je tvoj Unutrašnji Pilot, a posao koji ti On daje je da se moliš i meditiraš. Ako Unutrašnji Pilot vidi da ne ustaješ rano ujutro da radiš Njegov posao, to jest, da se moliš i meditiraš, onda on može da digne ruke od tog posla i da ti oduzme tvoje unutrašnje blago, to jest težnju koju ti je dao. Kad izgubiš svoj unutrašnji posao i više ne dobijaš platu, ti si prepušten na milost i nemilost drugih. A kad nemaš težnju, ti si prepušten na milost i nemilost neznanja i svih neprijateljskih sila. Divlje neznanje će vladati tobom i onda ćeš biti potpuno uništen. Onda ćeš osećati da niko nije gori prosjak od tebe, da si bespomoćan i bez nade. Zašto moraš da postaneš beznadežan i beskorisan kad si jednom težio, trčao i spoznavao?
Pre pet ili deset godina ti nisi uopšte imao ovu težnju, to jest unutrašnje blago. Sada je imaš, ali ako ne nastaviš da je prikupljaš, potrošićeš je i tvoje zalihe će nestati. Ali ako imaš mali strah od gubitka tvoga unutrašnjeg blaga, daćeš sve od sebe da ga sačuvaš. Ovo nije običan strah, poput straha da neko može da dodje i udari te, već pre osećaj da možeš da izguviš nešto što ti je najdragocenije.
"Došli smo u svet da steknemo nešto, ali ne u običnom ljudskom smislu gomilanja imanja. Mi želimo da uvećamo svoju unutrašnju sposobnost i potencijal; želimo da napredujemo. Ako si, kad si ušao u duhovni život, mogao da ustaneš rano ujutro i meditiraš, a sad ne možeš, to znači da nazaduješ. Ako si pre dve godine mogao da ustaneš u šest sati, sada bi trebalo da ustaneš u pet sati. Zatim, za nekoliko godina, trebalo bi da ustaješ u četiri sata. To je napredak.
"Možda se čudiš kako je to moguće da neko ko je jednom težio i trčao prema cilju može sasvim iznenada da izgubi svoju sposobnost. To je moguće samo zato što se sprijateljio sa lenjošću, sa neznanjem, sa tamom. Ako se družiš sa letargijom, lenjivcem koji kaže: 'Neću da ustanem', ti nećeš dobiti od njega nikakvo nadahnuće. Opet, ako se sprijateljiš sa iskrenošću, iskrenost će te smesta gurnuti napred. Iskrenost će u tebi stvoriti unutrašnju potrebu da ustaneš rano ujutro i moliš se i meditiraš. Ali ako nisi iskren, onda će ti mračne sile i neznanje odmah dati svoju letargičnost.
"Duhovni život nije poput običnog života. U običnom životu, ako si stigao do odredjene tačke i ne želiš da ideš dalje, možeš jednostavno da ostaneš tu. Ali u duhovnom životu, ako si stigao do neke tačke i ne produžiš napred, ne možeš da ostaneš tu gde si; neznanje će te povući unazad. U običnom životu, ako si prešao pet koraka, možeš tu da stojiš tri meseca, a zatim, ako želiš da nastaviš svoje putovanje, možeš. Ali u duhovnom životu, ako pošto si prešao pet koraka čekaš pet dana, smesta ćeš biti odvučen nazad na svoju početnu tačku, jer neznanje je samo jedan korak iza tebe i sve vreme čeka da te zgrabi. U duhovnom životu, dete moje, uvek moraš da budeš u pokretu.
"Živeo si sa neznanjem, ali si onda jednog dana otišao dok je neznanje spavalo. Čim se neznanje probudilo i video da je njegov prijatelj otišao, ono je počelo da trči za tobom. I tako, sve vreme ono trči, trči, trči za tobom, ali ne može da te stigne. Medjutim, ako staneš da se odmoriš, ono će stići, zgrabiće te i reći: 'Kud si pošao?' S druge strane, ako nastaviš da trčiš, onda ćeš moći da stigneš do cilja jedan korak pre neznanja. A jednom kad dotakneš bljesak Svetlosti i udješ u njegov tok, neznanje se neće usuditi da ti pridje. Kad ugleda Svetlost, ono će biti zaslepljeno. Tada će se ono vratiti nazad svome domu da vidi ima li tamo nekih drugih koji još uvek spavaju na istom mestu i sprijateljiće se sa njima.
"Postoji jedna poslovica u Sanskritskim tekstovima: Charai veti, 'Produži dalje, produži dalje!' To je bila spoznaja naših Vedskih proroka. Ako ne produžiš, uhvatiće te neznanje. Zato uvek budi budan, oprezan i pažljiv, i produži dalje, produži dalje, produži dalje. Ako produžiš, jednog dana ćeš stići do Cilja, gde neznanje neće smeti da te dotakne."