Gambirananda je malo pričao. ljudi su ga često pogrešno shvatali misleći da je nezainteresovan za svet oko sebe, zato što je krio svoje samilosno srce. Međutim, kada je to bilo potrebno on bi pomagao ljudima, lečio ih i prosvetljavao bezrezervno i bezuslovno.
Gambirananda je voleo i pitome i krvoločne životinje. Čak su se krvoločne životinje slobodno kretale među njegovim gostima. Ove životinje su jako volele Gambiranandu a on im je pružao puno pažnje i ljubavi.
Jedne noći, je jedan učenik spavao ispred Učiteljeve sobe, kada ga je probudila buka koja je dopirala odande; otvorivši tiho vrata, video je učitelja kako hrani veći broj miševa komadićima hleba. Davao im je hleb sa velikom pažnjom i naklonošću. Gambiranandi je bilo malo neprijatno što ga je neko video kako u to doba hrani miševe. Učitelj je, spolja, veoma često pokazivao veliku nezainteresovanost za tragaoce, međutim, sada je učenik video da Učiteljevo samilosno srce plače čak i za jadnim malim miševima.

KOMENTAR:

Gotovo je nemoguće obuhvatiti Samilost, i osećaj za Pravdu jednog duhovnog Učitelja. Njegov osećaj za Pravdu obožavaju, i dive mu se hrabri, njegovu Samilost obožavaju, i dive joj se oni koji su bespomoćni i bez nade. A njegova Pravda i Samilost zajedno pripremaju tragaoca za potpuno razumevanje Boga Svevišnjeg Stvoritelja i Boga ispoljenu kreaciju.