Beše jednom čovek koji je bio vrlo, vrlo bogat i vrlo, vrlo škrt u isto vreme, tako da ga meštani njegovog sela uopšte nisu voleli. Jednoga dana on im reče, "Da li ste ljubomorni na mene ili ne volite to što mi nedostaje velikodušnost-samo Bog zna. Ali me mrzite; toliko znam. Kažem vam, kada umrem, sa sobom neću ništa poneti. Sve ću ostaviti drugima. Napraviću testament i sve ću ostaviti u dobrotvorne svrhe. Tada će svi biti srećni."
Čak i tad, ljudi su mu se rugali i ismevali ga. Bogati čovek im reče, "Šta je s vama? Zar ne možete da sačekate nekoliko godina da vidite kako moj novac odlazi u dobrotvorne svrhe?"
Još uvek mu meštani nisu verovali. On reče, "Ne verujete mi, ali zar sam ja besmrtan? Naravno da ću umreti, a onda će moj novac otići u razne dobrotvorne svrhe." Čovek nije mogao da razume zašto ga ljudi ne cene.
Jednoga dana bogati čovek izađe u šetnju. Odjednom poče da pada jaka kiša, tako da se sklonio pod jedno drvo. O Bože, pod istim drvetom je video svinju i kravu. Svinja i krava počeše da razgovaraju, a čovek je krišom slušao njihov razgovor.
Svinja reče kravi, "Kako to da tebe svi cene a mene ne ceni niko? Kada umrem, ja ljude snabdem slaninom, šunkom i kobasicama. Ljudi, takođe mogu da iskoriste i moje čekinje. Ja im dajem tri ili četiri stvari, dok im ti daješ samo jednu: mleko. Zašto ljudi stalno poštuju tebe, a ne mene?
Krava reče svinji, "Vidi, ja im mleko dajem dok sam živa. Oni vide da im dajem i da sam vrlo darežljiva. Ali ti im ne daješ ništa dok si živa. Samo kada te ubiju ti im daš šunku, slaninu i druge stvari. Ljudi ne veruju u budućnost; veruju samo u sadašnjost. Ako daješ dok si živa, samo onda će te ljudi ceniti. Eto zašto me cene."
Bogati čovek je shvatio poruku. Od tada je, sve što je imao, počeo da daje siromašnima. Posle toga, svi su mu se divili i obožavali ga.