Bio jednom jedan pobožan čovek u Bengalu, u Indiji. Svakoga dana bi jedan poznavalac Sanskrita dolazio njegovoj kući, i čitao naglas nekoliko dirljivih delova Bagavad Gite, Upanišada i Veda. Porodica je imala ptičicu kojoj su dali ime Krišna. Čuvali su je u istoj sobi gde je učenjak držao predavanja domaćinu. Jednog dana ptičica reče svome gazdi: " Reci mi, kakve koristi imaš od ovih predavanja?" Gazda joj reče: "Krišna, ti izgleda ne razumeš da će me ova predavanja osloboditi, osloboditi od ograničenja." Ptičica reče: "Ova predavanja slušaš bar nekoliko godina, ali ja ne vidim nikakve promene na tebi. Hoćeš li, molim te, da ljubazno upitaš učitelja šta će stvarno biti s tobom?" Sledećeg dana domaćin reče svome učitelju: "Guru, slušam vaša predavanja zadnjih deset godina, hoće li mi to doneti oslobo|enje?" Učitelj je bio miran. Počešao se po glavi, razmislio o pitanju, ali nije našao odgovor. Oko sat vremena je samo ćutao a onda je napustio kuću. Domaćin je bio zgranut. Njegov guru nije mogao da odgovori na pitanje koje je postavila jedna ptičica. Međutim, ptičica je pronašla odgovor. Od toga dana se u potpunosti ućutala i prestala da jede. I njen gospodar, a i driugi članovi porodice su joj svakodnevno donosili hranu, ali je ona nije ni taknula.
Jednoga dana, gospodar pogleda ptičicu i pošto nije video nikakve znake života na njoj, nežno je izvadi iz kaveza. Sa tugom u srcu on položi svoga malog Krišnu na pod. Za tren oka, ptičica polete u beskrajnu slobodu neba! Ptičica ih naučila. Njen gospodar i njegov guru su shvatili: tišina osloba|a.