Živeo jednom jedan veoma dobar travar koji je želeo da živi vrlo jednostavno. Imao je veliko srce, tako da je često pomagao siromašnima ne naplativši im ništa. Svi su jako cenili njegovo dobro srce, izuzev njegovog oca. Njegov otac ga je često grdio i vređao, čak i pred ženom.
Jednom se desilo da je jedan jako siromašan čovek oboleo od groznice i od još nekih bolesti. Travar je otišao kod tog čoveka kući, da mu pomogne i našao ga kako jako drhti. Travar je skinuo svoj šal i dao ga siromašnom čoveku pošto ga je izmasirao po celom telu i dao mu lek. Tamo je proveo dva do tri sata. Njegova cena za kućne požive bila je samo tri rupija, ali, kao što se dešavalo prilično često, nije čak ni pitao čoveka da mu plati.
Kad je travar došao kući, tresao se jer više nije imao šal. Njegov otac ga je nemilosrdno vređao zbog njegovog nepraktičnog stava. Njegova žena je lila gorke suze, jer je i ona imala veliko srce, i bila bi jako tužna kada bi njen tast vređao njenog muža.
Jednog dana se desilo da je najbogatiji čovek u gradu oboleo od neke ozbiljne bolesti. Čak ni doktori iz bolnice nisu mogli da ga izleče. Konačno je jedan od prijatelja bogatog čoveka, pomalo šaljivo, primetio da ima samo jedan doktor u gradu sa kim nije razgovarao: šašavi travar šarlatan. Iako su se šalili, bogati čovek reče, "Pošto idem ka onom svetu, ne može mi naškoditi da ga oprobam."
Tako je poslao po homeopatu koji je došao i dao mu lek. Za dva - tri dana je postalo očigledno da se pacijent oporavlja, a za mesec dana je bio potpuno izlečen. Bogati čovek je hteo da da homeopati tri stotine rupija. Ali travar reče, "Već si platio račun od tri rupija. Zašto bih prihvatio ovo?"
Bogati čovek je insistirao, "Tri stotine rupija nisu za mene ništa."
Lekarev otac je počeo, kao i obično, da ga vređa i pokušavao je da ga natera da uzme novac.
Konačno, travar poče da lije suze pred svima. Gledajući gore sklopljenih ruku, molio se glasno, "O Bože, zaista si me napustio. Ako postanem bogat, tada neću misliti na Tebe. Ovo je samo lukav plan koji me isprobava. Samo ako ostanem siromašan moći ću da mislim na Tebe u svakom trenutku. Ne, neću prihvatiti ovaj novac ni pod kojim uslovom(okolnostima)." Uprkos sve većim uvredama svoga oca on je ostao čvrst u odbijanju da prihvati tri stotine rupija.
Ovaj tragalac je bio jedan od najistaknutijih učenika Šri Ramakrišne. On je bio inkarnacija odanosti. Kada je njegov Učitelj davao prasad na listu bokvice, on je jeo čak i list, zato što je osećao da je i list, takođe, Učiteljev blagosloveni poklon. Ni jedan Ramakrišnin učenik nije imao odanost poput njegove. Možete je nazvati fanatičnom odanošću, ali ja je zovem istinskom odanošću.
Postoji mnogo inspirativnih priča o ovom učeniku Šri Ramakrišne. Jednom su neki njegovi prijatelji došli da ga posete. On je bio tako siromašan da nije imao ogreva, pa je odsekao jedan od stubova koji su držali tavanicu i upotrebio ga kao ogrev za njih.
Kad je Šri Ramakrišna umro, ovaj učenik je dva-do-tri meseca bio prikovan za krevet. Plakao je i plakao govoreći, "Sada na zemlji nema ništa više da se vidi ili oseti - ništa, ništa."
Šri Ramakrišna je rekao mnogim, mnogim ljudima da ovog učenika koji je domaćin treba svi da poštuju. Zaslužio je divljenje i obožavanje čak i od najčistijih i najduhovnijih trgalaca. Ovaj travar je bio blještavi primer čistote, jednostavnosti, saosećajnosti i srca jedinstva.