Jednom prilikom Troilanga Svami je hodao ulicom blizu palate indijskog kralja. Ovaj kralj bio je njegov veliki poklonik. Kada je kralj čuo da je Troilanga Svami u blizini, lično je istrčao i doveo ga u palatu. Učitelj je bio nag, tako da su ga kraljeve sluge obukle u vrlo lepu i skupocenu odeću, pa je izgledao izuzetno lepo. Potom su ga nahranili najukusnijom hranom. Učitelj je blagoslovio kralja i njegovu svitu i oni su dugo sa njim razgovarali, iako je on obično bio čovek od malo reči. Ponekad ne bi progovorio mesecima.
Kada je Troilanga Svami napustio palatu da bi se vratio nazad u svoju kolibu, neki čuvari palate posmatrali su ga iz daljine. Kada im se praktično izgubio iz vida, tri huligana su ga napala i otela mu skupocenu odoru koju je dobio od kralja. Stražari su dotrčali i uhvatili prestupnike. Potom su zamolili Troilanga Svamija da još jednom dođe u kraljevu palatu, i on je pristao.
Kada je kralj čuo šta se desilo, bio je spreman da kazni huligane i strpa ih u zatvor. Međutim, Troilanga Svami je rekao, “Ne, ne čini to. Meni je svejedno da li imam odeću ili ne. Na moju dušu nimalo ne utiče da li imam odeću ili ne. Mnogo pre nego što si mi dao tu odeću, u svom telu sam imao dušu i to je jedina stvarnost. Šta da radim sa stvarima koje ne ispunjavaju nijednu potrebu moje duše?” Tako su huligani pušteni na slobodu, a Učitelj je spokojno nastavio svojim putem.

Komentar:

Stvarnosti tela potrebno je ukrašavanje, kićenje i doterivanje, da bi bila zadovoljna. Stvarnosti duše jedino treba jedinstvo sa Besmrtnošću Beskonačnosti, da bi bila večno zadovoljna.