Neka mlada žena je gorko plakala i jecala nad mrtvim telom svog muža, koga je ujela zmija. U skladu sa indijskom tradicijom, kada neko umre od ujeda zmije, ne može da bude kremiran. Mrtvo telo mora da se baci u vodu. Zato su muževljevi rođaci doneli njegovo telo na obalu reke, ali žena je gorko plakala i nije htela da telo njenog muža u reku. Iznenada, pojavio se Troilanga Svami. Svi su znali da je on veliki duhovni Učitelj. Uzeo je malo blata i gline iz Ganga, stavio na mesto gde je čoveka ujela zmija i malo ga izmasirao.
Potom je Troilanga Svami skočio u vodu. Kroz nekoliko minuta, čovek je otvorio oči, pogledao oko sebe i upitao zašto su ga tu doneli. Potom su on i njegova žena otišli svojim putem.

Komentar:

Smrt je uistinu moćna, ali je duhovna moć daleko moćnija. Ona podseća smrt da ne može smrt da obeleži kraj života, jer je Božija Volja da život večno protiče u i kroz smrt. U ovoj priči, Božija Moć Samilosti je nadvladala Njegovu Moć Pravednosti.