Jednoga dana Troilanga Svami je nag hodao ulicom kada su ga ugledali sudija i njegova žena. Žena je bila užasnuta i zahtevala je da ga uhapse. Kada su se stražari spremili da uhapsie Jogija, Troilanga Svami je odjednom nestao. Oko njega je bilo mnogo ljudi, tako da je svako bio iznenađen što je mogao da im pobegne. Posle kratkog vremena, pojavio se na istom mestu, osmehujući se. Sudija se razbesneo, “Zašto radiš takve stvari?”, povikao je. Nemilosrdno je uvredio Učitelja rekavši, “Ti si takav čudak! Zašto nag hodaš unaokolo? Zar nemaš razuma? Praviš nam tolike nevolje!” Ipak, pustio je Troilanga Svamija da ide svojim putem.
Te noći sudija je usnio jedan san. U snu je video sanjasina u tigrovoj koži i sa trozupcem u ruci kako juri ka njemu da ga ubije. Sanjasin je rekao sudiji: “Kako si smeo da vređaš Troilanga Svamija? On je tako veliki duhovni Učitelj. Neću ti dozvoliti da ostaneš u ovom svetom gradu Benaresu”. Sudija se nasmrt prepao. U snu je glasno kriknuo, i njegove sluge su došle da ga izbave i probude.
Narednog dana, sudija je otišao do Troilanga Svamija, pao pred njegova stopala i molio za oproštaj koji je odmah i dobio.

Komentar:

Kada neko uvredi Bogoostvarenog Učitelja, sebe izlaže trenutnoj kazni, ne od samog Učitelja već od Boga, koji Učitelja, Svoj vrhunski instrument, voli više nego što voli Sebe Samog. Učitelj oprašta nevaljalcu, jer on zna za opraštanje. Ali Bog, iako je Večni i Besmrtni Oproštaj, ne dopušta da Njegov odabrani instrument bude ismevan i vređan, jer Njegov instrument je onaj ko je od Boga i jedino za Boga. Uostalom, ono što Bog želi je stalno ispoljavanje Njegove sopstvene Istine-Svetlosti-Lepote.