Veliki indijski kralj jednom je krenuo na putovanje brodom po Gangu. On i njegova pratnja videli su kako iza njih pliva neki čovek. Bio je to Troilanga Svami. Desilo se da je skoro sat vremena Troilanga Savami plivao pored broda smešeći se, pa su mu pomogli da se popne na brod. On je, kao I obično, bio nag, ali to ljudima nije smetalo jer su ga svi poznavali, i neizmerno poštovali, voleli i uvažavali. Kralju je takođe bilo drago što ga vidi, jer mu se i on divio.
Kralj je za pojasom imao zadenut mač. Troilanga Svami mu ga je uzeo, razgledao ga i igrao se sa njim kao dete. Onda ga je odjednom bacio u Gang. Kralj se razbesneo. Taj mač je dobio zbog svoje srčanosti i svojih zasluga, tako da je bio očajan što je izgubio takvu dragocenost. Hteo je da kazni Učitelja ali svi su se usprotivili: “O, ne, on je svetac, ne možeš to da radiš. Bila bi strašno da ga diraš”.
Kralj je rekao, “Ako vi nećete da ga kaznite, čim pristanemo dovešću druge ljude koji će rado da me poslušaju i kazne ovog čoveka”.
Kada su bili nadomak obale, Troilanga Svami, koji je sedeo u brodu, stavio je ruku u vodu. Iznenada se u njegovoj ruci pojaviše dva sjajna mača. Mačevi su bili potpuno isti, i oba su ličila na onaj koji je bacio u Gang. Svi su bili zapanjeni. Učitelj reče kralju, “O kralju, sada pronađi onaj mač koji ti pripada”.
Kralj je bio potpuno smeten. Nije znao koji je mač stvarno njegov. Tada mu je Troilanga Svami rekao: “Ti budalo, ne znaš koji ti mač pripada? Ne prepoznaješ sopstveno vlasništvo?” Onda je bacio mač koji nije bio kraljev i rekao, “U ovom svetu ništa neće ostati sa tobom. Kada umreš, sve što imaš moraće da ostane ovde. Stvarnom u tebi kažem, 'Ne živi u svetu uživanja. Ostani u svetu težnje. Ostani u svetu Svetlosti, Mira i Blaženstva. Ti si kralj, ali si isto tako i budala. Budi mudar. Jedino tada ćeš u životu imati pravu sreću. Budi duhovno mudar!”

Komentar:

Sve dok ne postanemo duhovno mudri, nikada nećemo znati šta nam stvarno pripada. Naše istinsko vlasništvo, naše večno vlasništvo, naše jedino vlasništvo je naša ljubav prema Bogu. Ne može da postoji ništa drugo, ni ovde na zemlji ni tamo na Nebu, što možemo da smatramo svojim sopstvenim. Jedino naša ljubav prema Bogu - naša stalna, duševna, nesebična ljubav prema Bogu - može da bude naše večno vlasništvo. Ovo vlasništvo će zauvek ostati bezbedno, a i sami ćemo biti bezbedni jedino kada to vlasništvo budemo smatrali svojim, lično svojim.
Čim spoznamo da imamo ljubav prema Bogu u obilnoj, neograničenoj i beskonačnoj meri, tada Božije vlasništvo, a to je sva Njegova tvorevina, odmah postaje i naše vlasništvo. Naša ljubav prema Bogu polaže pravo na Boga, te onog trenutka kada Bogu ponudimo svoju ljubav, Božija tvorevina odmah postaje i naša. Cela Njegova tvorevina potiče od Njegove Vizije, a On i Njegova Vizija su neodvojivi. Kada svojom ljubavlju polažemo pravo na Boga, Božija Brižnost i Božija tvorevina odmah polažu pravo na nas, jer jedini vlasnik svega je Bog i niko drugi.
Ovde na zemlji pokušavamo da polažemo pravo na sve što možemo da vidimo. Sve što nas okružuje takođe želi da polaže pravo na nas. Međutim, ne možemo da polažemo pravo na druge, niti oni mogu da polažu pravo na nas, jer vidimo da u njima nečega nema a oni vide da toga nema ni i u nama. Ono što nam nedostaje je ljubav prema Bogu. To je ono seme, seme mogućnosti, koje vremenom izrasta u plod neizbežnosti.