Joga” je sanskritska reč koja znači jedinstvo. Jogi je onaj koji je uspostavio svoje jedinstvo sa Bogom., koji je ujedinio svoju volju sa Božjom Voljom. Kada jednom uspostavite jedinstvo sa Božjom Voljom automatski dobijate određene moći. Obično okultne moći dobijete pre duhovnih moći.
Bio jednom jedan veliki Jogi. Taj Jogi je imao sposobnost da leti u nebo, da hoda po vodi i da živi gotovo bez ikakve hrane. Svakoga dana je običavao da ide od vrata do vrata, moleći za hranu. Kad bi video da je količina hrane koju je dobio dovoljna za taj dan, prestajao bi da moli. Tako je živeo godinama. U to vreme nije mu bilo važno da ima učenike.
Jednoga dana došao je do kuće bogate familije da moli za hranu. Nije znao da li je vlasnik kuće bogat ili siromašan. Žena koja je tu živela dala mu je najukusniju hranu koju je spremila za sebe. Video je da je žena bila veoma tužna i neraspoložena. Upitao ju je: "Majko, zbog čega si danas tako tužna?". Ona je odgovorila: "Ja nisam tužna samo danas. Ja sam tužna već dugo, dugo vremena." "Zašto?", upitao je Jogi. Žena je odgovorila: "Nisam bila blagoslovena detetom, a toliko želim da imam bar jedno dete." Jogi reče: "To je tako jednostavna stvar." "Jednostavna?", reče žena. "Da", odgovori Jogi, "ja ću ti dati malo pepela. Samo ga progutaj i za neko vreme ti ćeš imati dete." Žena je bila veoma iznenađena. Nakon što je Jogi uzeo njenu hranu i otišao, ona je rekla svojim komšijama šta joj je Jogi rekao. Njeni prijatelji i komšije su joj se smejali i smejali govoreći: "Ovi jogiji nisu ništa drugo do varalice. Kako možeš da veruješ tom čoveku?" Komšije su stvorile sumnju u njoj i ona je izgubila veru u Jogija. Umesto da proguta pepeo, bacila ga je u veliku gomilu sena.
Dvanaest godina kasnije, isti Jogi je ponovo došao do te žene i još jednom molio za hranu. Kada je žena došla da mu ponudi hranu Jogi joj je rekao: "Majko, kako je tvoje dete?" "Moje dete? Kada sam ja imala dete?" pitala je žena. Jogi reče: "Želela si da imaš dete pa sam ti ja dao malo pepela da progutaš." "O, moje komšije su mi rekle da ste vi Jogiji svi varalice, tako da nisam progutala pepeo.", objasnila je žena. Jogi je počeo da se smeje: "Šta si učinila sa njim?" "Bacila sam ga", rekla je žena i pokazala veliku gomilu sena gde je bacila pepeo. Jogi ode do sena i podiže jednu gomilu. Ispod te gomile sena bio je divan 12-godišnji dečak koji je sedeo u meditativnom položaju. Meditirao je i disao normalno.
Glupa žena je htela da uzme dečaka ali je Jogi rekao: "Ne". Mali dečak je sledio Jogija i otišao da živi sa njim. Jogi je malog dečaka učio duhovnom životu. Kada je dečak malo porastao Učitelj je mogao da mu da okultne i duhovne moći.
Učitelj je bio veoma zadovoljan dečakom, ali je hteo da vidi kolika je dečakova odanost i poslušnost. Ako imate čistu odanost, onda je imati i poslušnost isto tako lako kao i piti vodu. Ali ako nedostaje odanost, veoma je teško imati poslušnost.
Jednog dana Učitelj je poveo sa sobom svog mladog učenika da zajedno mole za hranu. U jednoj kući se održavalo slavlje i bilo je veoma ukusne hrane. Na stotine ljudi je jelo. Učitelj i učenik su bili jako gladni i halapljivo su jeli; bili su veoma, veoma zadovoljni hranom.
Sledećeg dana Učitelj je poslao dečaka u istu kuću govoreći mu: "Idi i donesi od te familije istu vrstu hrane koju su nam dali juče; mora da bude veoma ukusna." Dečak je otišao do te kuće i rekao ženi: "Molim vas, moj Učitelj me je poslao da mu donesem istu hranu kao što je bila juče. Mora da bud veoma ukusna." Žena mu je rekla: "Kako možeš da očekuješ istu hranu? Juče smo ovde imali proslavu. Danas nema ništa. Ovde nema nikoga. Zar ne vidiš? Juče smo za hranu platili kuvara; zbog toga je hrana bila tako ukusna. Danas ću ja da spremam hranu, a ja baš nisam navikla da kuvam. Imam mnogo slugu koji to rade. Kako možeš da očekuješ od mene da napravim istu takvu ukusnu hranu?" On joj reče: "Moj Učitelj me je poslao da mu od tebe donesem najukusniju hranu. Moram da mu je donesem." Žena mu reče: "Kako možeš da poslušaš svog Učitelja? To je nemoguće; ti to ne možeš da učiniš." Dečak odgovori: "Nema ništa što je nemoguće. Ako mi moj Učitelj kaže da uradim nešto, ja ću to moći da uradim." Na kraju, žena mu reče: "U redu, spremna sam da ponovo platim istog kuvara i spremim istu ukusnu hranu za tvog Učitelja ali samo ako uradiš nešto nemoguće." On je upita: "Šta je nemoguće?" Ona mu reče: "Hoću da ovde ispred mene izvadiš svoje levo oko." Dečak reče: "O, to je tako lako!" i poče da vadi oko. Oko je počelo obilno da krvari. Žena je počela da plače: "Stani, stani, stani! Ne mogu da dozvolim da to uradiš." Odmah je poslala po kuvara i rekla: "Kuvar će napraviti istu hranu kao i juče." Dečak je čekao dok se hrana pripremala. Bila je izuzetno ukusna. Doneo je hranu svom Učitelju i Učitelj je ponovo halapljivo jeo. Onda ga je Učitelj upitao: "Šta je to sa tvojim okom? Zašto krvari?" Dečak je ispričao Učitelju celu priču: "Žena je rekla da mi neće dati hranu dok joj ja ne dam svoje oko. Počeo sam da vadim oko ali me je ona zaustavila." Učitelj mu reče: "Dete moje, to se zove poslušnost! To se zove odanost! To se zove ljubav! Želeo sam da dokažeš da imaš takvu ljubav, takvu odanost, takvu predanost."
Mali dečak je kasnije postao veoma veliki Jogi i bio je obdaren svim vrstama okultnih i duhovnih moći. Taj Jogi je rođen u Bengalu, ali je postao veoma poznat u Nepalu. Njemu je posvećeno nekoliko hramova u Nepalu. Njegovo ime je bilo Gorakšanat, a ime njegovog Učitelja je bilo Matsjendranat.