Bila jednom dva duhovna Učitelja. Obojica su imali na stotine učenika. Nažalost, učenici oba Učitelja bijahu vrlo, vrlo nebožanski. Svađali su se i tukli ne samo međusobno nego i sa učenicima onog drugog Učitelja.
Desi se da su nebožanske kvalitete učenika bile poput zarazne bolesti. Ove kvalitete uđoše isto tako i u same Učitelje. Tako i Učitelji takođe počeše da se glože i svađaju i da govore loše jedan o drugom. Ovo stanje potraja mnogo, mnogo godina.
Svaki od Učitelja je s prezirom gledao na učenike drugog Učitelja i obojica su se podsmijavali jedan drugom. Ali obojica su imali duhovnu moć i okultnu moć, a jedan od njih je u stvari imao ogromnu okultnu i duhovnu moć.
Imena dvojice Učitelja su bila Banar i Gadha. Banar znači "majmun" a Gadha znači "magarac". Iako su bili ljudi, roditelji su im dali takva imena, i bez sumnje oni su ih u potpunosti zasluživali, jer su i davali sve od sebe da žive u skladu s njima.
Jednog dana dok je duboko meditirao Banaru sinu ideja. Reče, "Koliko dugo će se moji učenici sukobljavati međusobno i svađati sa učenicima od Magarca? I koliko dugo ćemo se Magarac i ja svađati i tući i govoriti loše jedan o drugom? Najbolja stvar je staviti tačku na sve to."
Tako Banar napisa povjerljivo pismo Gadhi. "Dragi Gadha," napisa, "volio bih da se sutra sretnem s tobom. Molim te povedi sve svoje učenike a i ja ću takođe doći sa svim mojim učenicima. Imam izvrstan plan. Ako možemo da provedemo ovaj plan, i ti i ja ćemo biti izuzetno sretni. Takođe, tvoji učenici će biti sretni a i moji učenici će biti sretni. Ima jedno veliko banjan drvo u parku u blizini tvog ašrama. Ja ću dovesti moje učenike u park a ti takođe povedi svoje. Hajde da se nađemo pod drvetom banjana i tamo ćemo se raspraviti. Želim da ti kažem podosta toga."
Gadha je bio izuzetno zadovoljan pismom. Sljedećeg jutra on povede sve svoje učenike, i Banar dovede sve svoje učenike i oni se sretoše ispod banjanovog drveta. Za sada su obje strane bile učtive jedna prema drugoj.
Banar reče Gadhi, "Gadha, hajde da stavimo tačku na ovo neprekidno svađanje. Ti imaš fizičko tijelo, a imam ga i ja. Obojica imamo fizičku snagu. Ti si duhovni učitelj a i ja sam duhovni Učitelj. Ti imaš okultnu i duhovnu snagu, a i ja imam okultnu i duhovnu snagu. Hajde da uradimo dvije stvari. Hajde da se fizički potučemo, a onda da se duhovno potučemo. Ko pobijedi..."
Prije nego je Banar mogao da završi svoj predlog, neki od Gadhinih učenika istog trenutka rekoše "Ne !"
Ali Gadha reče, "Ovo je izvrsna ideja. Vidjećemo ko je stvarno veliki. Na fizičkom planu svako će znati ko je pobjednik čim se borba završi. Ali na duhovnom planu, kako će ovi idioti znati ko ima veću duhovnu snagu i okultnu moć?
Banar reče, "To je vrlo lako. Fizički ćemo se boriti da bi saznali našu fizičku moć. Duhovno, sješćemo licem u lice i gledati jedan u drugoga. Sa našim trećim okom nastojaćemo da savladamo jedan drugog. Pod tim mislim da će onaj koji je jači prisiliti onog drugog da mu padne pred stopala i svojom glavom dodirne samu prašinu sa stopala pobjednika. Tako će učenici saznati ko je od nas dvojice veći.
Tada Gadha reče, "Imam odličnu ideju. Ti znaš da će jedan od nas pobijediti u duhovnoj borbi a drugi u fizičkoj. Sad, onaj koji pobijedi duhovno dobiće nagradu time što će mu drugi Učitelj dodirnuti stopala. Ali onaj koji pobijedi fizički mora takođe da dobije neku nagradu."
Banar reče, "To je izvrsna ideja."
"Sad, Gadha reče Banaru, "napiši molim te imena dvadesetorice najboljih učenika, a i ja ću zapisati imena mojih dvadeset najboljih učenika. Bilo ko da bude pobjednik u fizičkoj borbi dobiće dvadeset najboljih učenika drugog Učitelja, onog koji bude poražen. Hajde da sad razmijenimo naše liste i pročitamo imena."
Kada Gadha i Banar pročitaše imena svojih najboljih učenika, izbi užasna bitka. Učenici koji bijehu među najboljim počeše da se hvališu i veličaju, a oni koji nisu bili na listi postaše užasno ljuti. Majmunovi učenici oštro se potukoše međusobno a isto učiniše i Magarčevi učenici. Učiteljima je trebalo poprilično vremena da povrate neku vrstu mira među svojim sljedbenicima nakon što se gomila uvreda svih vrsta sručila na njih od strane njihovih loših učenika.
Sada nova ideja sinu kroz Majmunov um. On reče,"Recimo da jedan od nas pobijedi i u duhovnoj i u fizičkoj borbi?"
Gadha reče, "Banar, ti si budala! Ti si starac, a ja mladić. Ne očekuješ valjda da ja izgubim u fizičkoj borbi, je li? Kad se borimo duhovno, pitanje je ko će pobijediti. Ali na fizičkom planu znam da ću te potući čim počnemo da se rvemo ili tučemo. Jednostavno ću te baciti na zemlju, a ti i tvoji učenici ćete početi da plačete. Možda ćeš pobijediti na duhovnom planu ali ja ću glatko pobijediti na fizičkom. Tada ćemo biti jednaki."
Ali Banar reče,"Recimo da ne pobijediš u fizičkom obračunu? Šta će se tada desiti? Priznajem, fizički si jak, ali šta će se desiti ako ja nekako uspijem da te porazim u oba takmičenja?
Ne hvališi se, ne hvališi se!" reče Gadha. "Pa, u slučaju da ti pobijediš, ja ću postati tvoj učenik. Šta više od toga mogu reći ili učiniti. Odustaću od toga da podučavam. Biću tvoj ponizni posvećenik zajedno sa svojih dvadeset učenika ako izgubim od tebe u oba takmičenja. A i ti moraš učiniti isto to ako izgubiš od mene u obje borbe."
Banar se odmah složi sa predlogom.
Tada Gadha reče, "Hajde da počnemo."
Učenici obe strane su bili uznemireni, željni i nervozni da vide ko će biti pobjednik. Svaka grupa je hrabrila i ispirisala svog vlastitog Učitelja.
Desi se da, iako je Banar bio starac, on pobijedi Gadhu vrlo lako u fizičkoj borbi, ispred svih, a i u duhovnoj borbi on takođe pobijedi Gadhu. Majmun-učitelj porazi magarca-učitelja u oba slučaja.
Tad Banar reče Gadhi,"Vidi, izgubio si od mene i u fizičkoj i u duhovnoj borbi. Sada ćeš morati da postaneš moj posvećeni učenik, a i tvoji dobri učenici takođe moraju da postanu moji učenici. Ali nešto unutar mene mi govori da tvoji dobri učenici neće biti i moji dobri učenici. Osjećaće se tužno i potišteno, i svo će vrijeme misliti o ljubaznosti, ljubavi i osjećanjima koja si im ti pružio. Bez obzira koliko mnogo ljubavi im ja dam, ti znaš da oni nikada neće osjetiti da im ja dajem dovoljno. Nije moguće da tvoji dobri učenici postanu i moji dobri učenici. Kada jedna vojska izgubi od druge, poražena vojska se obično ne pridružuje pobjedničkoj. Ja sam te porazio i osvojio tvoje dobre učenike, ali bojim se da oni neće postati moji dobri učenici zbog njihove tuge oko tvog poraza i zbog njihove odanosti njihovom Učitelju. Reci mi sad, Magarče, šta da radim."
Gadha reče, "Zamoliću ih da budu dobri. Budući da sam ja postao tvoj vrlo dobar učenik, zamoliću i njih da budu dobri."
Banar reče, "Ja bih ti bio veoma zahvalan ako ih to zamoliš. Ali Gadha, neke božanske ideje mi padaju na pamet. Osjećam se nelagodno što tebe imam za učenika. Nakon svega, ti si takođe bio Učitelj. Imam zgodan plan. Hajde da te oslobodim. Neću uzeti tebe za svog učenika. Ostani Učitelj sa ostalim učenicima, i reci dvadesetorici tvojih dobrih učenika da ću ih za tri godine ako se ponašaju dobro i slušaju me posvećeno, sve vratiti tebi ; inače zadržaću ih zauvijek. Ako ne postanu dobri učenici, prisiliću ih da ostanu sa mnom. Ali ponavljam, ako se ponašaju dobro, ako postanu stvarno posvećeni meni, vratiću ih tebi u roku od tri godine."
Gadha je bio vrlo zadovoljan ovim velikodušnim namjerama svog pobjednika. On reče, "Banar, ti si pobjednik. Predlog da kojigod od nas izgubi obe borbe mora da da svojih dvadeset najboljih učenika i sam postane učenik pobjednika, je bio moj, ja sam poražen, stoga i ja i mojih dvadeset najboljih učenika smo postali tvoji učenici. Ali, ako ovih dvadeset učenika ostanu s tobom a ja odem sa ostalim učenicima, ni to neće biti pošteno. Ne mogu to da uradim. Oni će biti uz tvoja stopala, kud ti okom oni će skokom, samo zato što sam ja izgubio od tebe. Ko je odgovoran za ovu kaznu? Ja sam taj krivac. Ja ispunjavam moje obećanje tebi, ali ne mogu žrtvovati ove moje nedužne učenike na takav način. Ne, ne mogu to da učinim. Oni su mi najdragocjeniji. Budući da sam ih dao tebi zbog toga što sam ja izgubio, ne mogu da odem i da ih napustim. Moram da ostanem sa njima. Biću ti posvećen , i prisiliću moje učenike takođe da ti budu posvećeni. Ali ako oni pate ovdje do tvojih stopala, ako moraju da prihvate tvoje vođstvo, mogu li da odem i radujem se sa ostalim mojim učenicima? Ne, to ne mogu da učinim.
"Ja sam bio taj koji je dao predlog da bi onaj koji izgubi morao da ponudi svoje najbolje učenike, a i samog sebe pobjedniku. Ne mogu da sad ostavim ove učenike da pate zbog moje gluposti. Namjeravam da ostanem s njima. Ako hoćeš da prihvatiš i moje loše učenike takođe, bio bih ti veoma zahvalan. Ali ne, ja ne želim da prihvatiš moje loše učenike, jer su loši učenici uvijek loši učenici. Neka moji loši učenici ostanu bez Učitelja za sada. A kada budeš zadovoljan sa ostalim mojim učenicima i sa mnom, kada nas oslobodiš za tri godine ili za onoliko godina koliko želiš, tada ćemo se vratiti. Tada ću ponovo okupiti sve moje stare učenike i biti njihov vođa i vođa učenika koji su sada s tobom. Konačno ćemo ponovo imati naš ašram.
"Jednostavno ti kažem da ne mogu da ostavim moje dobre učenike. Vezan sam dužnošću da ostanem uz njih i patim sa njima. Nisam bio tako veliki Učitelj kao ti, ali sada osjećam da sam obavezan da ispunim moje obećanje tebi i takođe da budem jedno sa mojim dobrim učenicima, koji su bili tako ljubazni prema meni i tako posvećeni meni od samog početka."
Banara ovo veoma duboko dirnu. On reče, "Ti si stvarno velik, Gadha, ti si uistinu velik. Imaš toliko ljubavi za svoje nedužne učenike. Izuzetno sam zadovoljan tobom, veoma ponosan na tebe, najzahvalniji jer mi daješ svoju božansku mudrost. Voljeti svoju duhovnu djecu kao svoj sopstveni život: tome si me naučio. Stoga, Gadha klanjam se Božanskom u tebi, Svevišnjem u tebi."
Gadha reče, "Klanjaš se Božanskom u meni, Banar, ali ja se klanjam Božanskom u tebi, i uz to i ljudskom u tebi. I ljudsko u tebi je isto tako veliko; inače bi ljudsko u tebi uživalo u zlobnom zadovoljstvu držeći me barem nekoliko godina jer sam ja poražen. Ali ti si bio voljan da me oslobodiš zbog svoje božanske velikodušnosti ."
Banar reče,"Dragi moj Gadha, puštam te da ideš sa svojim dragima. Idi i vodi svoj ašram, a ja ću voditi svoj. Ostanimo u prijateljskim odnosima. Hajde da članovi moje porodice nastoje da rade prave stvari. Hajde da članovi tvoje porodice takođe nastoje da rade prave stvari. Hajde da se više ne svađamo. Hajde da se ne borimo. Udružimo se. Tvoja grupa i moja grupa moraju se udružiti i uvijek se boriti protiv jednog neprijatelja: neznanja- neznanja koje smo jednom vidjeli i postali. Sada smo slobodni od neznanja, i ti i ja Gadha, tako da je na nama da se od sada molimo i meditiramo iskreno. Ti vodi tvoje učenike. Neka se tvoji učenici mole i meditiraju duševno. Neka se i moji učenici mole i meditiraju duševno. Hajde da se ponašamo kao dvije božanske armije Svevišnjeg i za Svevišnjeg. Neka se ove dvije armije bore protiv neznanja i za ostvarenje kraljevstva ljepote, božanstvenosti i sveopšteg jedinstva na zemlji."
Gadha reče,"Banar, ti ne samo da si veliki; ti si i dobar."
Banar reče,"Ako je u meni imalo dobrote, ona se začela onda kada si rekao da nećeš da napustiš svoje učenike. Želio si da postaneš moj učenik i podijeliš njihov bol.. To je bilo tvoje plemenito srce. Tvoje srce jedinstva sa tvojim dobrim učenicima je bilo to koje je mene učinilo dobrim. Tvoja ljubav prema učenicima i tvoje jedinstvo s njima je mene naučilo ljubavi i jedinstvu sa mojim učenicima, svačijim učenicima - u stvari, sa svim ljudskim bićima na zemlji. Gadha, ti si veliki, ti si dobar: i ako ti kažeš da sam i ja takođe dobar i veliki, tada hoću da kažem da su moja veličina i dobrota isto kao i tvoja veličina i dobrota sve bezuslovni pokloni od Apsolutnog Svevišnjeg. Hajde da čuvamo te blagoslovljujuće-poklone Apsoluta. Veličina i dobrota su pokloni koje dobismo od Svevišnjeg. Hajde da ih njegujemo od sada."
Gadha reče,"Sigurno da hoćemo. Počnimo od ovog trenutka."