"Učitelju, Učitelju, danas sam otkrio nešto jedinstveno."
"Šta si otkrio, dete moje?"
"Učitelju, otkrio sam da kada si ravnodušan prema meni, kada se malo izmakneš od mene, ja bolje napredujem. Drugi kažu da sam ja tvoj najdraži učenik. Ja se ponekad slažem sa njihovim osećajem; ponekad kad gajim pomisao da sam tvoj najdraži učenik, ja se nadujem od ponosa. Drugi put pak osećam da sam ja samo jedan od tvojih najdražih učenika. Opet, bilo je prilika kad sam osećao da nisam čak ni jedan od tvojih najdražih učenika, da sam samo jedan običan učenik. U svakom slučaju, Učitelju, želim da ti kažem jednu stvar koju ti već znaš - da su tvoji učenici svi nebožanski."
Učitelj reče sa osmehom: "Uključujući i tebe, pretpostavljam."
Učenik reče: "Naravno. Ja iskorišćavam tvoju samilost i ljubav. Zato, Učitelju, želim da se izmakneš od mene s vremena na vreme tako da mogu dobro da napredujem. Osećam da je ovo jedini način za mene da načinim brz napredak."
Učitelj odgovori: "Ti, ludo! Zašto želiš da spoznaš Boga na negativan način, na način koji će ti oduzeti tako mnogo vremena? Uvek pokušaj da prihvatiš pozitivan pristup. Prihvati pravi put, idi pravim putem.
"Ti si tragalac. To znači da si gladan. Treba ti Mir, Svetlost i Blaženstvo. U tvom običnom životu, pretpostavimo da ti treba tri kriške hleba da bi zadovoljio svoju glad. Sad, ako pojedeš samo dve kriške hleba, šta će se dogoditi? Osećaćeš se slab i nećeš moći dobro da funkcionišeš. U duhovnom životu treba da osećaš da je količina ljubavi, radosti i samilosti koju ti dajem neophodna za tvoj unutrašnji razvoj. Ako ti dam manje od te količine ljubavi, radosti i samilosti, onda ćeš se osećati slabo."
"Ali, Učitelju, u mom slučaju - a primetio sam da to važi i za druge - kad nam daješ radost, ljubav, blagoslove i pažnju u ogromnoj količini, mi te iskorišćavamo. Osećamo da smo ti potrebni; naš vital oseća da ti juriš za nama jer smo ti potrebni. Ali kad nam daš manje nego što normalno dobijamo, hoću da kažem kad se izmakneš ili se uozbiljiš ili se naljutiš ili budeš nezadovoljan sa nama iz nekog posebnog razloga, mi smo prestravljeni na smrt. Osećamo da će se naš ceo svet srušiti. Tako pokušavamo da se ponašamo dobro i da ti ugodimo na svaki moguć način; pokušavamo da postanemo tvoji bezuslovni uŽenici. Tada osećamo da si zapravo ti nama potreban, a ne obrnuto. Eto, Učitelju, zbog toga ja želim da se izmakneš od mene s vremena na vreme."
Učitelj reče: "Ti, ludo, zašto moraš da gajiš ideju da sam samo ja tebi potreban i da ti meni nisi potreban? Ako gajiš pomisao da sam samo ja tebi potreban, ljudsko u tebi može jednog dana da se pobuni. Tvoj vitalni ponos može da izadje na površinu i kaže: 'Zašto ja moram da budem prosjak pred njim? Zašto da ja nemam ništa da mu ponudim što njemu očajnički treba?'
"U ovom svetu mi treba da igramo igru uzajamnog prihvatanja, uzajamnog samodavanja. Sad, ako ti osećaš da mi nisi potreban, već sam ja potreban tebi, onda će doći vreme kad ćeš osećati da je tvoj slučaj beznadežan. Reći ćeš: 'On mi treba, istina, ali on mi možda neće dati ono što ja zapravo želim, ili mi možda neće dati sve u potpunosti. Ako ja želim da imam obilje Svetlosti, on mi ga možda neće dati, upravo zato što mu ne treba ništa moje zauzvrat.'Ali ako osećaš da Učitelju takodje treba nešto od tebe, onda imaš odredjeno samopouzdanje. Ali moraš da znaš šta Učitelju treba od tebe. Učitelju ne trebaju milioni dolara od tebe. Njemu treba samo trunčica iskrene ljubavi, trunčica iskrene posvećenosti, trunčica iskrene predanosti od tebe. Ako možeš da mu daš ove stvari, onda možeš da budeš siguran da će one činiti temelj njegove božanske Transcendentalne Gradjevine na zemlji.
"Ja ne želim da vas kažnjavam. Pravi način da se učenik dovede bliže Istini i Stvarnosti nije kroz kaznu, već kroz ljubav, čineći da učenik oseća da su on i Učitelj potrebni jedan drugom. Ako primaš moju svetlost Ljubavi i postepeno, postepeno uvećavaš posudu svoga srca tako da mogu da ulijem više Ljubavi, više Svetlosti, više Blaženstva, onda ćeš moći da ispoljiš božansku Istinu, Svetlost i Blaženstvo na zemlji.
"Izmaknuti se nije odgovor; odgovor je uvećati tvoju sposobnost. Uzmi tri kriške hleba da ojačaš i održiš svoje telo u dobroj kondiciji. Zatim, kada postaneš jak i razviješ veću glad, uzmi četiri ili pet kriški - ne iz halapljivosti, već iz potrebe - tako da dobiješ više energije, više snage, jaču životnu silu da radiš i postigneš stvari ovde na zemlji. U duhovnom životu, takodje, kad budeš razvio unutrašnju glad i uvećao posudu prijemčivosti svoga srca, ja ću uliti u tebe Mir, Svetlost i Blaženstvo odozgo u ogromnoj količini. I što više budeš primao, bićeš sposobniji da više ispoljiš božansku Istinu, Svetlost Svevišnjeg na zemlji.
"Dakle, dete moje, ne navodi me da radim nešto pogrešno. Ja ne mogu i neću da se izmaknem od tebe, nego očekujem da ti učiniš što je potrebno, pravu stvar, u svakom trenutku. Ne iskorišćavaj moju beskrajnu ljubav, pažnju i samilost prema tebi. Svaki put kad ti ukažem posebnu pažnju u obliku brige, ljubavi i blagoslova, moraš da osećaš da ono što dobijaš mora da bude ispoljeno u tvom životu i kroz tvoj život, kroz tvoje ljubazno služenje i posvećeno jedinstvo sa mnom i sa svim ljudskim bićima na zemlji.
" I opet ti kažem, izmicanje nije odgovor. Odgovor je da ti uvećaš svoju prijemčivost; odgovor je da ti svesno i neprestano vapiš za utelovljenjem beskrajne Svetlosti i Istine i za njenim otkrovenjem i ispoljavanjem ovde na zemlji."