Jednoga dana neki od Balanandinih dragih učenika, rekoše mu: "Učitelju, neki tvoji učenici idu kod drugih Učitelja. Da li ti to odobravaš?"
On reče: "Odobravam. Oni se ponašaju kao pčele. Pčele uživaju sakupljajući med sa različitih cvetova, pa tako i moji učenici mogu to da rade."
Učenici rekoše: "Ne, mi to nikada ne}emo da radimo. Mi ne želimo da budemo kao pčele. Želimo da budemo samo tvoji. Ono što ti imaš, beskrajno je više nego što nam je potrebno."
Učitelj je rekao: "Znao sam to, znao sam. Znao sam da vi niste takvi, ali jedno mo`ete da uradite. Mo`ete da idete kod drugih duhovnih Učitelja radi metafizičkog znanja. Ja sam vas sve inicirao. Ja sam vaš učitelj za ostvarenje Boga, a drugi mogu biti vaši učitelji za filozofiju i mentalnu ekspanziju."
Učenici rekoše: "Nama ne treba um, ne treba nam mentalna ekspanzija. Treba nam srce, srce jedinstva sa tobom."
Učitelj im je rekao: "Ko bi drugi mogli biti moji pravi učenici, ako ne vi?"