Dva nova učenika, otac i sin, živeli su zajedno u Balanandinom ašramu. Jedne noći sina je ujela otrovna zmija. Otac je doveo lekara koji je rekao da je slučaj beznadežan i da je pitanje sati kada će njegov sin umreti.
Onda otac reče: "Postoji još jedan lekar. Hajde da odem do njega." Tako je ostavio lekara i svoga sina u jednoj sobi i ušao u svoju sobu za meditaciju. Seo je ispred svog oltara i molio se svom Učitelju da mu spase sina. Za pola sata se vratio i rekao lekaru: "Dobio sam unutrašnje uverenje da će Učitelj spasiti moga sina."
To se dešavalo u tri ujutru i otac se nije usudio da spolja obavesti Učitelja u to doba. Do sedam sati sin je bio sasvim izlečen i bio je vrlo srećan i veseo.
Otac je rekao sinu: "Dok sam meditirao na našeg Učitelja, video sam četiri vesnika smrti, vrlo ružna, koji su došli da te uzmu, i video sam kako ih je Učitelj oterao svojim trozupcem. Stoga sam bio siguran da ćeš biti izlečen, sine moj." Otac, sin i lekar su bili u vrlo veselom raspoloženju.
Upravo tada, sasvim neočekivano, ušao je Učiteljev glavni služitelj i rekao da Učitelj želi da čuje priču o zmiji. Oni su ispričali služitelju šta se dogodilo, a onda je on rekao: "Sada imam ja vama da ispričam priču." Jutros, negde oko dva sata, čuo sam Učiteljev glas kako nekome govori: "Izlazi, izlazi odavde." Utrčao sam u njegovu sobu, upalio svetlo i video zmiju sa podignutom glavom, spremnu da napadne Učitelja. Bio sam užasnut. Učitelj je ponovo rekao: "Izlazi, izlazi." Posle nekoliko minuta zmija je izašla. čak i sada me pomisao na taj prizor plaši.
Otac je rekao služitelju: "Znao sam, znao. Učitelj mi je došao u viziji. Video sam ga kako juri vesnike smrti. Naš Učitelj je sav samilost. Imam samo jednu molitvu, a to je da imam stalno zahvalno srce."