Bio jednom mali dečak po imenu Rameš. Njegovi roditelji su bili ne samo bogati, već i krajnje dobri. Rameš je bio veoma dobar đak. Časovi su mu počinjali u devet sati ujutru. Od devet do dvanaest je učio. Zatim je od dvanaest do jedan(popodne) imao sat odmora, i od jedan do tri je opet učio.
\aci su obično donosili hranu od kuće da bi jeli tokom pauze za ručak. Jednog dana Rameš je shvatio da njegov drug Gopal nije ništa jeo za ručak već nekoliko dana. Zapravo, Gopal nije donosio ništa rane sa sobom u školu.
Rameš je otišao kod svog prijatelja i upitao ga zašto ništa ne jede. Gopal reče, "Majka mi nije mogla ništa dati. Ona kaže da kući nemamo ništa."
Rameš reče, "Ne brini. Ja ću hranu podeliti s tobom."
"Ne, ne mogu uzeti tvoju hranu", reče Gopal.
"Naravno da možeš," navaljivao je Rameš. "Moji roditelji mi daju mnogo više nego što mi treba." Gopal se konačno složio, i tokom nekoliko nedelja dečaci su delili Ramešov ručak.
Zatim je odjednom Gopal prestao dolaziti u školu. Rameš je bio jako tužan. Jednog dana je pitao učitelja zašto njegov prijatelj više ne dolazi. Učitelj mu je rekao, "O, on dolazi iz siromašne porodice. Njegovi roditelji sebi ne mogu priuštiti plaćanje školskih troškova, i zbog toga on više ne može da dolazi u školu."
Rameš se osećao tužno i jadno. Posle škole je uzeo Gopalovu adresu od svog učitelja i otišao do Gopalove kuće. Rameš je molio svog prijatelja da se vrati u školu, govoreći da će pitati svoje roditelje da plate troškove. Gopalovi roditelji su bili veoma dirnuti njegovom ljubaznošću, a Gopal je ponovo počeo da ide u školu.
Gopalov otac je bio star čovek. Kroz nekoliko godina je umro. Kada je umro, porodica je bila potpuno pogođena siromaštvom, Rameš ih je izdržavao sopstvenim novcem. Kad se Gopalova sestra ozbiljno razbolela od teške bolesti, porodica nije mogla da plati bolničke troškove. Rameš im je ponovo pomogao. On je u svakom pogledu bio prijatelj i zaštitnik Gopalove porodice.
I Rameš i Gopal su završili srednju školu i otišli na koledž. Jednog dana Gopal reče Ramešu, "Reći da je moje srce svo zahvalnost prema tebi je potcenjivanje. Hoću da ti kažem da te volim više nego svoj život."
Rameš reče, "Prijatelju moj, ako me voliš, to je više nego dovoljno. Ne moraš da me voliš više od sopstvenog života."
Gopal reče, "Ali ja te, zaista, toliko volim, i želim da ti to dokažem." Zatim je otvorio svoj perorez i posekao se po ruci. Prirodno, počeo je da krvari. Gopal je položio par kapljica krvi na Ramešova stopala.
Rameš reče, "Šta to radiš? Dodirnuo je posekotinu na Gopalovoj ruci, stavio par kapljica krvi na svoje srce, i rekao, "Ovo je pravo mesto za krv tvoga života. Ja ti dajem moje zemaljsko blago u obliku novca i materijalnog bogatstva. Ti mi daješ ljubav svoga srca, koja je nemerljivo nebesko blago."