Jednoga dana, dok je šetao, duhovni Učitelj je, slučajno, na ulici, sreo svog učenika poreklom iz inostranstva.
“Venu”, kazao je Učitelj,” Ti si mi veoma drag. Zašto si prestao da dolaziš u moj ašram?”
Učenik je posramljeno pognuo glavu i odgovorio, “Učitelju, moram da budem iskren. Samo zato što onaj razbojnik, Tushar, dolazi kod tebe, ja više ne dolazim. Ne želim da vidim njegovo lice.
“Venu!”, uzviknuo je Učitelj. “Kakav ti je to razlog?” Učitelj je malo zastao, a onda tužno rekao, “Čuo sam za duhovnog Učitelja koji je imao jednog učenika iz Indije i jednog iz Amerike, to su bile dve žene. Indijka i Amerikanka su postale bliske prijateljice. Nažalost, njihovo prijateljstvo nije potrajalo i ubrzo su se našle u oštrom sukobu. Jednog je dana žena iz Indije došla kod Učitelja i rekla, 'Učitelju, ja napuštam tvoj ašram.' Učitelj je pitao, 'Zašto, zbog čega?' A ona je odgovorila, 'Ako ta američka gospođa dobije ostvarenje Boga, onda meni ono nije potrebno. Meni je ispod časti da dobijem nešto što će ona imati. Ne treba mi to tvoje ostvarenje Boga. Nikada ne bih bila zadovoljna sa bilo čim što će ona možda da dobije.' Moj Venu, ti se sada ponašaš baš na takav način.”
Venu je na to rekao, “Oprosti mi Učitelju, ja znam da moj razlog zvuči besmisleno, ali meni samo Tushar-ovo prisustvo bode oči.”
“Venu,” kazao mu je Učitelj, “postoje i drugi učenici koji su me napustili. Oni su, takođe, prestali da dolaze zbog neke lične uvređenosti. I oni su se, isto, posvađali sa učenicima koji su nastavili da dolaze u moj ašram. Sad, da pretpostavimo, Tushar je loš sa tvoje tačke gledišta. Ali, pošto je on nastavio da meditira, pošto je još na našem brodu, on će, konačno, ostvariti Boga mnogo pre nego ti.”
“Učitelju,” glasno je zaplakao Venu, “Ne mogu da podnesem da čujem tebe kako to govoriš!”
Učitelj je nastavio , “Napustio si put zbog toga što se ne slažeš sa nekim. Ovde je naša poteškoća to što nam nedostaje mudrost. Ne mislimo na ono što time, ustvari, činimo sami sebi. Nalazeći greške kod drugih, mi samo kočimo sami sebe i to je sve. Moramo da se uvek trudimo da budemo mudri, božanski mudri.”
Učitelj je malo zastao, “Venu, ako ostavimo po strani tvoje probleme sa Tushar-om, šta ti misliš, kakav napredak za ovo vreme činiš?”
Venu je ćutao.
Učitelj mu je dalje rekao, “Ono što je najbolnije je to što si, kada si došao kod mene, imao mnogo više inspiracije i težnje nego što ih sada imaš. To znači da si pre četiri, pet ili šest godina bio mnogo bolji tragalac nego što si sada. I drugi učenici su, poput tebe, imali krajnju iskrenost, odanost i težnju kada su prvi put došli kod mene. Neki od mojih učenika su bili tako čisti, tako božanski; bili su apsolutni anđeli u pravom smislu te reči. Dali su velika obećanja, da će u ovoj inkarnaciji ili doći na pred samo ostvarenje, ili čak ostvariti Boga. Sada ti učenici daju sasvim drugu vrstu ostvarenja. Ostvarujući Boga na sopstveni način, oni su, greškom, ostvarili nešto drugo, umesto Boga, a to je neznaje. Šta se desilo sa njima? Ja jedino mogu da upotrebim pojam 'pali' da bih ih opisao; a ta reč i tebi potpuno odgovara, sine moj.”
Venu je zario glavu u šake,” Učitelju, šta sad da radim?”
“Sine moj, ništa nije izgubljeno. Nisi izgubio lestvice tvoje duhovne evolucije; one su upravo pred tobom. Dok si se penjao izgubio si oslonac i zato si pao. Sada, opet, možeš da pokušaš da se popneš. Ali, uvek moraš da paziš da stavljaš stopalo na odgovarajući stepenik. Tako ćeš biti u stanju da se opet popneš na visinu na kojoj si bio pre nekoliko godina. Ono što si jednom postigao nije izgubljeno. Samo budi budan, budi oprezan i nastavi da koračaš da bi opet dostigao svoju visinu. A onda, možeš da ideš visoko, više, najviše, daleko iznad onoga što si dostigao u prošlosti.”