Ozloglašeni sin

Jedan mladić je bio na zlom glasu zato što se svađao sa ljudima i vređao ih. Njegov otac je umro pre nekoliko godina, pa je majka morala da ga odgaja sama. Ona je bila veoma žalosna što se on ponaša loše. Nije znala šta da radi. Seljani ne samo da su govorili loše o njemu, već i o njegovoj majci, jer su mislili da je ona popustljiva. Zapravo, bilo je baš obrnuto. Njegova majka je bila veoma stroga prema njemu, ali on nije hteo da je sluša.
Jednog dana je on uvredio jednog starijeg čoveka, pa su seljani hteli da ga istuku. Majka je došla i počela da ih moli. Rekla je: „Istina je, moj sin je pogrešio, ali molim vas da oprostite njemu i da oprostite meni. Ja se trudim da mu pomognem“.
Seoski starešina se sažalio pa je pustio sina na majčinu molbu. Majka dovede sina kući i reče mu: „Ja ću uskoro umreti, jer sam stara. Nakon moje smrti, možda ćeš poslušati moje savete i postati dobar dečko. Ja ću ti ostaviti nešto novca kad umrem, pa koristi taj novac i misli na mene. Ali sada, pošto si nevaljao i neposlušan, osećam se jadno. Poslaću te u internat“.
Kad je dečak pošao u internatsku školu, on se svađao sa profesorima i ostalim učenicima. Jednog dana do njega dođe glas da mu je majka umrla. On se vratio u svoje selo lijući gorke suze i rekao: „Majko, nisam mogao da ti udovoljim dok si bila živa. Ali sada se zaklinjem: postaću divan dečko“. Od tada se nikad nije svađao. Postao je jednostavan, iskren i dobrodušan.
Iako mu je majka ostavila nešto novca, to nije bilo dovoljno da nastavi svoje školovanje još dugo. Pošto ga škola zapravo i nije interesovala, nakon što je učio godinu ili dve, on poče da traži posao. Na kraju ga seoski zemljoposednik zamoli da se brine o njegovom vrtu i da pazi na njegovu decu.
Jednog dana je mladić držao crevo za zalivanje u jednoj ruci, a zemljoposednikovo najmlađe dete u drugoj. Zemljoposednik je prošao tuda i rekao: „Kad zalivaš vrt, spusti dete dole. Za sve postoji pravi trenutak. Ne možeš da radiš oba posla istovremeno a da ih uradiš dobro. Možeš da zaliješ vrt sada, a da kasnije maziš dete“.
Dečko poslušno spusti dete na zemlju i nastavi da zaliva vrt. Nakon deset minuta, prođe zemljoposednikova žena i vide kako dete sedi na zemlji dok dečko zaliva vrt. Ona se razbesne pa reče: „Kako se usuđuješ da ostaviš moje dete na zemlji? Zar ne bi mogao da ga držiš u jednoj ruci? Možeš da zalivaš vrt jednom rukom, a drugom da nosiš moje dete. Osim toga, ko ti je rekao da zalivaš to bilje? Sada treba da paziš moje najmlađe dete a na zalivanje vrta zaboravi“.
Dečko nije ništa rekao i prestao je da zaliva vrt da bi se pobrinuo o detetu. Na taj način je udovoljio i gospodaru i njegovoj ženi.
Do tada su svi u selu zavoleli tog mladića jer je bio dobrog srca i dobar radnik. Ali, ispalo je da je u istoj školi u kojoj je on nekad učio jedan učenik počeo da se ponaša na isto tako nevaljao način na koji se ranije ponašao taj dečak. Taj mladi učenik se stalno sukobljavao sa nastavnicima i drugim učenicima. Njegova majka je bila stalno ojađena zbog njegovog lošeg ponašanja.
Nevaljali učenik je bio veoma ljubomoran na zemljoposednikovog slugu. Njegova majka mu reče: „Ja znam da si ljubomoran na zemljoposednikovog slugu. Ali, svojom ljubomorom nećeš steći njegove dobre osobine. Samo ako mu se budeš divio i činio ono što i on čini moći ćeš da jednog dana stekneš iste osobine“.
Sin nije slušao majku. Nastavio je da radi nevaljale stvari, raspravlja se sa ljudima i udara ih. Jednog dana se neki jači momci naljutiše na njega, pa ga izmlatiše. On dotrča kući plačući.
On odluči da pođe zemljoposednikovom slugi da vidi kako bi mogao da promeni svoju prirodu. On reče slugi: „Ti si ljubazan, dobar i skroman. Nemaš gordosti, ni besa ni nemira. Kako si stekao tako dobre osobine?“
Sluga mu reče: „Moja majka me je uvek molila da budem dobar, ali je nisam slušao. Kada je umrla, zakleo sam se da ću promeniti moju prirodu, da ću biti dobar. Kad se trudiš da udovoljiš ljudima, oni ti postanu zahvalni i ponose se tobom“.
Sluga nastavi: „Baš jutros sam zalivao baštu, držeći crevo u jednoj ruci, a najmlađe dete mog gospodara u drugoj. Moj gospodar se naljutio i rekao da ne treba da radim dve stvari istovremeno. Rekao je da treba da spustim dete na zemlju dok zalivam baštu obema rukama. I tako sam spustio dete sa krajnjom poniznošću i počeo da zalivam baštu. Gospodar je bio veoma zadovoljan što sam ga poslušao.
Nekoliko minuta kasnije gospodareva žena me vide kako zalivam baštu. Ona me izgrdi, rekavši: „Zašto si spustio dete na zemlju? Da li je ono gore od biljaka?“ Ona je htela da smesta podignem dete. Rekla je da treba da prestanem da zalivam baštu i da se pobrinem o detetu. Tako sam prestao da zalivam baštu.
Nisam izgubio ništa time što sam i mog gospodara i njegovu ženu učinio srećnim. Uvek se trudim da udovoljim mom gospodaru i njegovoj ženi. Zato me oboje vole. Što se tebe tiče, ako vežbaš da budeš smiren i da se slažeš sa svojom majkom, svojim učiteljima i prijateljima, oni će biti srećni. Samo ako pružiš sreću drugima i ti možeš postati srećan.
Osećao sam se užasno što sam dočekao da mi majka umre pre nego što sam pokušao da joj udovoljim. Savetujem ti da promeniš svoju prirodu sada i udovoljiš svojoj majci dok je još živa. Onda ćeš videti koliko ćeš radosti steći. Uživanje koje dobijaš od nevaljalstva je lažno. To je glupo. Ako pružiš radost drugima, bićeš srećan“.
Mladić pođe svojoj majci i ispriča joj šta mu je sluga rekao. Njegova majka pođe zemljoposednikovoj kući, nađe slugu i reče mu: „Neću dopustiti da budeš ničiji sluga. Od sada hoću da budeš moj najstariji sin. Ja ću se brinuti o tebi tako da možeš da nastaviš školovanje. Tvoja majka nije na ovom svetu, pa ja hoću da budem tvoja majka i da ti pružim istu pažnju i ljubav“.
Žena dovede dečka kući i posla oba svoja sina na školovanje da završe studije.

Šri Činmoj


besplatni kursevi meditacije

banner meditacija 225

Preko kontakt telefona, možete se obavestiti i prijaviti za besplatno pohađanje kursa meditacije. Obavestićemo Vas o vremenu i mestu održavanja najbližeg vašem mestu boravka.

buttons prijava

posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 33