Težnja otvara vrata srca

Božanska milost se stalno spušta na nas. Oni koji iskreno teže svesni su ove božanske milosti, a oni koji ne teže drže vrata svog srca trajno zatvorena. Ako osećamo milost Svevišnjeg, videćemo da su Njegovi beskonačni kvaliteti - mir, Svetlost i blaženstvo - već na putu da uđu u nas, da sve vreme teku u nama i kroz nas i postaju nerazdvojni deo našeg unutrašnjeg i spoljašnjeg života. Jedino treba da sledimo tok milosti da bi nas odveo u Izvor, koji je Svevišnji.
Božija milost je nalik sunčevim zracima. Sunce je uvek tu, ali šta mi radimo? Kasno ustajemo. Umesto da ustanemo u pola šest ili šest sati, dižemo se u osam ili devet. Tada ne dobijamo blagoslov jutarnjeg sunca. A i kada ustanemo, držimo sve prozore i vrata zatvorene i ne dopuštamo da nam sunce uđe u sobu. Slično tome, Božija milost se stalno spušta, ali vrlo često mi ne dopuštamo milosti da uđe u naš sklop. Postavili smo prepreke između Božije milosti i našeg neznanja. Jedino kada bismo vrata našeg srca držali širom otvorena, Božija milost bi mogla da uđe u naš život. Božija Svetlost podrazumeva Božiju milost. Nema razlike između Božije milosti i Božije samilosne Svetlosti. Svakoga dana treba da ispraznimo svoju unutrašnju posudu i ispunimo je Božijim mirom, Svetlošću i blaženstvom. Treba da osetimo da je Božija Svetlost tu sve vreme i da je više nego voljna da nas prosvetli. Tek tada ćemo biti u stanju da iskoristimo Božiju milost. Sa druge strane, ako propustimo Božiju milost, nećemo biti osuđeni na razočaranje. Danas nismo dozvolili sunčevoj svetlosti da nam uđe u sobu, ali sutra će sunce ponovo biti tu. Ako danas nismo dozvolili Božijoj milosti da uđe u nas, to je zbog našeg neznanja. Sutra ćemo sigurno biti spremni da Božija Svetlost uđe u nas.
 

 

Izvor: Šri Činmoj, "Mudrost"