Umirivanje uma

P: Veoma mi je teško da ostavim um i uđem u srce. Šta da radim?

O: Jednostavno ubaci um i sve što on ima u srce. Možda ćeš misliti: “Ako odbacim svoj um, kako mogu da postojim? Postaću idiot”. Ali, kažem ti, um koji koristiš da bi razgovarao sa ljudima, um koji koristiš da sakupiš informacije, um koji koristiš za obične zemaljske aktivnosti ne može te ni za santimetar primaći ostvarenju Boga. On je invalid. On je slep. On je gluv.

Um je gotovo uvek nečist i gotovo uvek donosi netežeće misli. Čak i kad to ne radi, um je i dalje podložan sumnji, ljubomori, licemerstvu, strahu i ostalim nebožanskim osobinama. Sve negativne stvari najpre napadaju um. Um može da ih odbaci na neki minut, ali one opet kucaju na njegova vrata. Takva je priroda uma. Srce je mnogo, mnogo čistije. Naklonost, ljubav, posvećenost, predanost i druge božanske osobine već su u srcu. Zato je srce mnogo čistije od uma. Čak i ako u srcu imate ljubomore, dobre osobine srca ipak će izbiti u prvi plan.

Bez obzira koji put meditacije sledite, prvi i prevashodni zadatak je da nastojite da um učinite tihim i mirnim. Ako um neprekidno luta, ako je sve vreme žrtva nemilosrdnih misli, onda uopšte nećete napredovati. Um mora da se umiri i utiša, tako da kad se svetlost spusti odozgo možete da toga budete potpuno svesni. Vašim svesnim opažanjem i svesnim prihvatanjem svetlosti ući ćete u duboku meditaciju i videti pročišćenje, preobražaj i prosvetljenje svog života.