Preobražaj ljudske prirode

Veoma malo ljudi, moram da kažem, zna šta je zaista duhovno srce. Mi zapravo brkamo emocionalni vital sa srcem. Ovog trenutka želimo nekome da damo sve, ali narednog trenutka želimo da sve zadržimo za sebe. Ovog trenutka, bez ikakvog razloga, spreman sam da vam dam sve, a narednog trenutka, opet bez ikakvog razloga, spreman sam da vam oduzmem život. Takva vrsta osećanja uopšte ne dolazi iz srca. To je igra našeg zahtevnog i neprosvetljenog vitala.

Neprosvetljeno fizičko voli da lenstvuje. U samoj prirodi fizičkog je da bude neaktivno. Neprosvetljeni vital je agresivan. On voli da se hvališe svojom moći. A neprosvetljeni um podozreva i sumnja u sve i svakog.

Kada vidimo prostranstvo Stvarnosti našim fizičkim umom ili našim vitalom, preplašeni smo na smrt. Zašto? Zato što naš um i vital nemaju sposobnost da se poistovete sa nečim ogromnim. Oni su previše ograničeni. Oni su spremni da se dive prostranstvu, ali kada se radi o tome da postanu prostranstvo ili da izrastu u prostranstvo, oni se užasno boje... Ali, mi imamo nešto što će nas spasti i zaštititi, a to je srce.

Svi mi znamo da um igra važnu ulogu u našem spoljašnjem životu, kao i u našem duhovnom životu. Zato ne smemo odbaciti um. Umesto toga treba da uvek budemo svesni uma. Um postaje uznemiren, ali to ne znači da treba da stalno kažnjavamo um.

Mnoga ljudska bića ne znaju da duša postoji. Ja koristim izraz „duša“, mada drugi možda ne koriste tu reč. Ali, recimo da oni znaju da u njihovom životu ima nešto što može da bude dublje, beskrajno lepše i beskrajno moćnije. O tome nečemu oni treba da misle.