Srce

Kada vidimo prostranstvo Stvarnosti našim fizičkim umom ili našim vitalom, preplašeni smo na smrt. Zašto? Zato što naš um i vital nemaju sposobnost da se poistovete sa nečim ogromnim. Oni su previše ograničeni. Oni su spremni da se dive prostranstvu, ali kada se radi o tome da postanu prostranstvo ili da izrastu u prostranstvo, oni se užasno boje... Ali, mi imamo nešto što će nas spasti i zaštititi, a to je srce.

Ima mnogo razloga što govorim ljudima da borave u srcu a ne u umu. Srce zna kako da se poistoveti sa Najvišim, sa najdaljim, sa najdubljim. Što se tiče uma, nije tako. Um nastoji da se poistoveti sa nekim objektom, sa nekom osobom, sa nečim ograničenim. Ali, to poistovećenje nije čisto ni potpuno. Kad um pokušava da se poistoveti, on gleda neki objekat okom oklevanja, ako ne i podozrenja. Ali, kada srce hoće da se poistoveti sa nečim ili nekim, ono koristi osećanje ljubavi i jedinstva.