Kad koriste um, ljudi se stalno suočavaju sa jednom stvari: zbrkom. Oni nastavljaju da misle i misle, i u trenutku kad pomisle da su došli do istine, oni otkrivaju da to uopšte nije istina, nego još veća zbrka. Problem je u sledećem: kad razmišljamo o nekome ili nečemu, mi stvaramo jednu pouzdanu predstavu za koju mislimo da je apsolutno istinita. Ali, narednog trenutka se javlja sumnja i menja naše mišljenje. Ovog trenutka vi mislite da sam ja dobar čovek. Narednog trenutka ćete misliti da sam loš čovek. A nakon toga ćete misliti nešto treće. Na kraju ćete videti da vašim pitanjima nema kraja i da nema rešenja.
Svaki put kad mislimo, mi smo izgubljeni. Mišljenje se odvija u umu, ali um još nije oslobođen. Jedino je duša oslobođena. Naš problem je što želimo da se oslobodimo pomoću mišljenja. Ali, sam um je još uvek u zatvoru tame, pometnje i vezanosti, pa kako onda možemo da očekujemo oslobođenje od uma?
Kad nešto planiramo, vrlo često smo osujećeni, zato što ne vidimo istinu od samog početka. Mi planiramo, jer osećamo da ćemo, ako tako činimo, stići do određenog cilja. Ali, između planiranja i izvršenja, razne ideje i ideali ulaze u nas i stvaraju pometnju u nama. Tako mi neprekidno planiramo i nikad ne ulazimo u svet delovanja, zato što naši planovi nikad nisu potpuni i izvesni. Postoji ogroman jaz između našeg mentalnog plana i samog dela.
Ali, ako imamo unutrašnju volju, volju duše, koja nam je došla od meditacije, onda se delo izvrši čim se zamisli. Tad nema razlike između naše unutrašnje volje i spoljašnjeg delovanja. Kad svojim mentalnim planovima uđemo u potpuno tamnu, mračnu, neprosvetljenu sobu delovanja, to je kao kada nosimo sveću. Ali, kad uđemo u tu sobu sa svetlošću naše duše, ta soba se preplavi prosvetljenjem.


 

Kako se izboriti sa mislima < Prethodni		Sledeći > Sloboda izbora