U početku beše samo Tišina i beskonačna Svetlost. Onda je svakom ponaosob data ograničena količina slobode, ali smo mi do te mere zloupotrebili tu ograničenu slobodu da smo na neki naćin stvorili naš sopstveni svet neznanja, nesvesnosti i nebožanskih sila. Mi smo kao krava vezana kanapom za drvo. Dok koristi ono malo slobode što ima, krava trči okolo i uništava sve što dohvati.
Zlo je u našem umu, ne unutar našeg srca koje teži. Um želi da okusi ceo svet u beskonačno malim količinama, parče po parče. Srce želi da zagrli ceo svet kao celinu. Srce oseća da mu pripada ceo svet. Um kaže: “Ovo je moje. Ono je tvoje”. Što više um može da razdvaja, to više radosti dobija. Zlo je osećaj razdvojenosti. Kada postoji sjedinjenost, ne postoji zlo. Ako imamo dobru volju, ljubav, osećaj jedinstva, onda ćemo, umesto da uništavamo svet, pokušati da prigrlimo ceo svet.
To je ista stara priča: neposlušnost. Ako se povinujemo unutrašnjem zakonu, sve je u redu. Ali, kada se ne povinujemo unutrašnjem zakonu, ra|a se zlo. Ako čestito koristimo našu slobodu, onda idemo ka Božanskom, ka Svetlosti. Ali, ako je zloupotrebimo, onda postajemo anti-božanski; postajemo neprijateljska sila.
Nije bila Božja namera da nastanu nebožanske sile. Mnoge stvari su se, me|utim, desile u ovom svetu koje se naprosto tolerišu. Jedna je stvar da nešto bude potpuno odobreno, a druga stvar je da to bude samo prihvaćeno ili tolerisano. Ako roditelji imaju nevaljalu decu, šta da rade? Neposlušnu, nestašnu decu oni naprosto tolerišu. Mi smo svi Božja deca. Neka su dobra, neka loša. Ali, Bog nije nameravao da ima lošu tvorevinu.
Bog je sveprisutan. On je u dobru i On je u takozvanom zlu. Ako tigar želi da me proždere, osećam da je tigar nebožanska sila. Ali, Bog takoðe postoji i unutar tigra. Ceo svet je u procesu evolucije ka većem ispoljavanju Boga. Bez obzira koji je stepen evolucije neka osoba ili stvar dostigla, Bog je ipak unutar te osobe ili stvari.
Trenutno ja pijem destilovanu vodu. To je dobra voda. Ali, voda takoðe može biti gadna, prljava, nečista. Bog se može pronaći unutar nečiste vode isto tako kao i unutar čiste vode. Me|utim, čak i ako je Bog u njoj, ja neću da pijem nečistu vodu, jer znam da će naškoditi mom telu.
Duhovni ljudi koji meditiraju pokušavaju da vide Boga kao odreðeni nivo svesti. Bog je takoðe i u lošim stvarima, ali mi ne želimo da se vratimo nazad u životinjsko carstvo i niže domene svesti da bismo tragali za Bogom.

Da li hoćeš da kažeš da Bog nije potpuno dobar, da je On i dobro i zlo?

Da. Bog je i u dobru i u zlu, a osim toga, On je iznad dobra i zla. To je kao drvo. Recimo da je korenje zlo, a da su grane dobro. Ali, oni su jedno; oni su delovi istog drveta. Zlo je niže ispoljavanje Istine, a dobro je više ispoljavanje Istine. Ne postoji noć bez svetla; čak i u najcrnjoj noći postoji makar tračak svetlosti. Ali, Bog je i u jednom i u drugom od njih, a i iznad njih, kao što je nebo iznad drveta.
Ako kažeš da Bog nije u zlu, onda govoriš da Bog nije sveprisutan. A to je isto što i reći da Bog nije Bog. Bog je u oboma, ali nije ogranićen njima. On je kao čamac koji je u vodi, a takoðe i iznad vode.
Sa čisto duhovne tačke gledišta, ne postoji tako nešto kao što je dobro ili zlo. Zlo postoji samo u mentalnom svetu. Ono što mi mislimo da je zlo u stvari je manja istina ili nesavršenost koja je u procesu rasta u veću istinu ili savršeniju stvarnost.

Kada zaronim duboko unutra,
Ne vidim džunglu nesavršenosti
čak ni paprat poteškoća,
Već samo osmeh savršenstva
I ples blaženstva zadovoljnosti.

Ne mogu da razumem kako bilo šta što je Bog stvorio može da bude nesavršeno. Kako je mogao da u poćetku stvori dušu koja nije savršena, a onda da kaže: „U redu, samo napred svojim putem; razvijaj se najbolje što možeš?"

Bog ne baca dušu nemilosrdno u ispoljavanje. Duša nije sama. Sam Bog je uvek unutar duše. Došli smo od Boga i deo smo Njega. Ali, gde je naše ostvarenje? Gde je naša savršenost? U postupku smo svesnog dostizanja ostvarenja i savršenstva. Svaki pojedinac predstavlja Boga, ali nije Ga svaki pojedinac svesno ostvario.
Apsolutni Bog, koji je Svevišnje Sopstvo, je savršen. Najviši, Jedini bez ićega drugog, Bog koji je stvorio mnoštvo, uvek je savršen. Ali, Bog koji je stupio na zemaljski nivo zbog napretka, prihvatio je nesavršenost zato što je počeo da radi sa zemaljskom svešću, koje je puna ograničenja i nesavršenosti.

Da li veruješ u greh?

Ono što drugi zovu “greh”, ja zovem “nesavršenost”. Stvorio nas je Bog, koji je sav Ljubav, sav Blaženstvo. Kada uklonimo veo neznanja iz naše svesti, mi smesta ulazimo u svet savršenstva. Tamo ne postoji tako nešto kao što je greh. Greh je u našem umu; nikad ne može biti u našoj duši. Šta je greh? To je nešto što vezuje i ograničava, kao zatvorska ćelija. A šta je blaženstvo? To je bezgranična sloboda savršenosti.
Sa filozofske tačke gledišta, ono što neki ljudi zovu zlom ili grehom, mi smatramo neznanjem - stalnom igrom Maje ili iluzije. Onaj ko je uhvaćen u ovu igru razlikuje se od osloboðene duše koja je slobodna od ove iluzije stvarnosti. Meditacija je ono čime možemo da se oslobodimo neznanja i iluzije i preobrazimo našu ljudsku prirodu u božansku prirodu.

Tvoja vesela spremnost srca
Da posluša Boga
Opraće
Vekovno
Neznanje tvoga uma.

Šta podrazumevaš pod neznanjem?

Definicija neznanja, u jednoj kratkoj rečenici, glasi: ograničena svest. Kada uðemo u neograničenu svest, neznanje nestaje.
U ovom svetu postoji svetlost, više svetlosti, obilje svetlosti, bezgranična svetlost i beskonačna Svetlost. Ako neznanje smatramo razaranjem, onda smo u zabludi. Moramo videti da se ono što zovemo neznanje sastoji od ograničene svetlosti. čak i u najtamnijoj noći postoji neka svetlost. Inače, ne bismo uopšte mogli da postojimo. Dete je, prirodno, u poreðenju sa svojim starijim bratom neuko; ali i dete ima neku svetlost u sebi.
Tako, ono što zovemo neznanje je svetlost u drugačijem obliku. Ja kao jedinka, ti kao jedinka i on kao jedinka, svi imamo ograničenu svetlost – hajde da kažemo beskonačno malu svetlost – u poreðenju sa Bogom, koji je beskonačna Svetlost. Ali, pomoću naše molitve i meditacije, mi izrastamo u Božju bezgraničnu i beskonačnu Svetlost i postajemo sve ono što Bog ima i sve što Bog jeste.
Ono što zovemo neznanjem nije ništa drugo do iskustvo koje Bog ima u nama i kroz nas. Ako postanemo svesni činjenice da smo samo Njegovi instrumenti, onda nismo vezani neznanjem. Vidimo da postoji neko, Unutrašnji Pilot, ko igra Svoju Kosmičku Igru u nama i pomoću nas. Ako znamo da smo samo puki instrumenti, onda ne postoji neznanje i ne postoji svetlost; postoji samo Svevišnji, koji je sve. On je Onaj koji dela, On je delo, On je posledica; On je sve. Ali, ako osećamo ili mislimo da mi sve radimo sami, grdno se varamo.

Doći će vreme
Kada će svako ljudsko biće
Biti preplavljeno hrabrošću duše
Da ućutka ponos noći neznanja.

Govoriš o noći i svetlosti. Da li veruješ da su delovi života tamni i nesavršeni?

Život je sačinjen od savršenstva, ali možemo reći da postoji manje savršenstvo i veće savršenstvo. Ne možemo reći da je ova strana crna, a da je ona strana bela; reći ćemo da je na ovoj strani srazmerno manje svetlosti. Tako, ne postoji negativno i pozitivno; postoji samo pozitivno. Ali, stvar koja je manje pozitivna ima manje sposobnosti i ponekad je zovemo negativnom.

Jednom sam pročitao da ako odabereš zlo, nisi stvarno slobodan. Mislio sam da je to zanimljiva ideja. Da li bi me prosvetlio?

Kao prvo, moramo znati šta zlo jeste. Sve što nas ograničava, sve što nas veže, jeste zlo. Zlo će nam doći u obliku uživanja, a kada se predamo uživanju koje zlo donosi, uhvaćeni smo. Zlo koje želi da od nas napravi instrumente za svoje sopstvene potrebe čini da se osećamo bespomoćno i neuko, i to zbog toga ga mi prihvatamo.
Ponekad možda nemamo slobodu u svom spoljašnjem životu, ali u našem unutrašnjem životu imamo znatnu količinu slobode. Možemo da se molimo, možemo da se koncentrišemo, možemo da meditiramo čak i u zatvorskoj ćeliji. Ali, kada nas zlo poseduje, naša unutrašnja sloboda odlazi, a naša nas spoljašnja sloboda takoðe napušta. Tada ćemo ćemo sigurno te`iti da ispunimo naše želje ili zle pobude.
Sve ima svoju sopstvenu prirodu. Sama priroda zla je da vezuje; sama priroda božanskog je da oslobodi. Priroda škorpija je da bodu. Ne možemo od njih očekivati da se drugačije ponašaju. Stoga, ne smemo im dati priliku da nas ubodu. Moramo ih se kloniti u svakom trenutku. Ako stanemo ispred škorpije da bismo istakli našu sopstvenu slobodu, to je glupost. Moramo osećati potrebu da ostanemo samo sa nečim što nas stalno oslobaða i prosvetljuje, a to je svetlost.

Kako možemo sprečiti loše sile da deluju u našim životima ili u životima naših najmilijih?

Postoje dva razborita načina. Prvi način je pomoću koncentracije, meditacije i kontemplacije. Ako neko zna kako da dobro upra`njava ove metode, onda nema potrebe da ulazi u svet loših sila. Tokom tvoje duševne meditacije, možeš zamoliti Boga za solidnu snagu, duhovnu snagu. Ako možeš da primeniš ovu solidnu snagu mo`eš da primeniš u svom životu, onda je lošim silama suðeno da nestanu iz tvog života.
Drugi način je da pokušaš da vidiš krajnju Istinu, Boga, u svemu. Ovo moramo da uradimo svetlošću naše duše. Svako ljudsko biće ima dušu. Duša je beskonačno mali deo beskrajne Istine. Duša je u neposrednom dodiru sa Božanskim, sa Transcendentalnim Bićem. Problem je u tome što se, kad razgovaramo sa nekom osobom, mi ne obraćamo njenoj duši. Vidimo samo spoljašnje telo. Fizičko je puno tame i nesavršenosti, tako da nam je teško da se obratimo duši. Ali, hajde da pokušamo da vidimo dušu unutar fizičkog bića te osobe i prisno porazgovaramo sa dušom, i tako iznesemo na površinu svetlost duše.

Kada dostignemo potpuno jedinstvo sa Bogom, da li još uvek vidimo polarizovanost na dobro i zlo?

Kada smo u stanju jedinstva sa Bogom, ne možemo reći da je ovo zlo, a ono dobro. Kada postanemo jedno sa Bogom, sve je ispoljavanje božanske Volje. Ali, kada nismo jedno sa Bogom, onda smo jedne sekunde sa Bogom, a sledeći sat smo u sebi - u svom sopstvenom vitalu, u svojoj sopstvenoj fizičkoj svesti. Onda će uvek biti i nebožanskih i božanskih sile unutar nas i oko nas. Ali, tokom najviše, najuzvišenije meditacije, mi ne vidimo polarnost dobra i zla. Jer, tada smo jedno sa Transcendentalnom Stvarnošću, a ona prevazilazi sve ljudske predstave o dobru i zlu, božanskom i nebožanskom.

Vera može da poveruje u sve
Što kažemo,
Pouzdanje može da poveća
Snagu vere.
Pouzdanje je čisto.
Vera je sigurna.
Pouzdanje gleda unaokolo
Da vidi Istinu.
Vera gleda unutra
Ne samo da oseti Istinu
Već i da postane Istina.