Šri Činmoj: Zašto da ne? Zar on nije Božje dete? Ako u vreme smrti neko sve vreme misli na Boga, on može da dobije poruku od svog unutrašnjeg bića. Kada je moja majka umirala, bio sam u kući svog ujaka, šest milja daleko. Moja majka je bolovala od Bazedove bolesti. Rano ujutru je rekla: "Ovog jutra napuštam telo. Gde je otišao Madal? Pozovite ga." Onda mi je sestrić preneo poruku i ja sam došao. Uhvatila me je za ruku i osmehnula mi se poslednji put. Otišla je minut pošto sam ja stigao, kao da me je čekala. Sada moram da budem iskren. Moja majka je bila veoma, veoma duhovna i bavila se unutrašnjim životom u njegovom najstrožem smislu. Što se tiče tvog prijatelja, moram da kažem da na stotine i na hiljade ljudi unapred znaju kada će umreti. A duhovnim ljudima je to veoma lako. Oni često znaju po nekoliko meseci unapred.