Šri Činmoj: Svaka duša mora videti Boga, zato što duša mora doći direktno od Boga. Kada duša napusti telo, ona odlazi u vitalni svet, mentalni svet, psihički svet i konačno u svet duša. Tu se neko vreme odmara. Potom, pre nego što se spusti za svoju sledeću inkarnaciju, duša će imati jedan razgovor sa Bogom. Duša mora da stane pred Svevišnjeg i kaže mu koliko je postigla u svojoj prošloj inkarnaciji. Ona će videti mogućnosti svoje buduće inkarnacije i daće obećanje Svevišnjem. Ciljeve i ideale koje duša odabere za svoju ulogu u svetu otkrovenja i ispoljavanja mora da odobri Svevišnji. Ponekad Svevišnji i sam kaže: "Očekujem od tebe to i to. Mene radi, pokušaj da to postigneš tamo na Zemlji."

Duša koja vidi Boga i razgovara sa Njim, za nas je nešto sasvim strano, jer većina od nas nije videla dušu na Zemlji. Sve dok nemamo slobodan pristup duši, dok ne čujemo glas duše i ne pokušamo da sledimo njene unutrašnje naloge, prosto je nemoguće da ostvarimo Boga. Pošto napusti telo, svaka duša će videti Boga onako kako ja vidim vas, dok stojim pred vama. Međutim, kad čovek ostvari Boga u fizičkom, ovde na Zemlji, to je sasvim druga stvar. Tada se čitava svest - fizička svest, individualna svest - stapa sa beskrajnom Svetlošću i Blaženstvom. Kada čitamo duhovne knjige ili slušamo druge, možda ćemo osetiti da je Bog naš. Naše svesno jedinstvo je, međutim, nešto drugo. Kada svesno osećamo Boga kao svog sopstvenog, u svom unutrašnjem životu, u svom unutrašnjem postojanju, u svakom trenutku osećamo bezgranični Mir. Spolja možemo biti uzbuđeni ili pričljivi, ali smo u svom unutrašnjem životu okean Mira, Svetlosti i Blaženstva. Kada to more Mira, Svetlosti i Blaženstva dođe u naše fizičko biće, u našu fizičku svest, tada na Zemlji može da se ispolji naša unutrašnja božanstvenost. Na Nebu ne možemo ispoljiti ništa a takođe i ne možemo ostvariti ništa. Ako duša ne ostvari Boga dok je ovde na Zemlji, u okovima konačnog, ona neće ostvariti Boga ni kad je u svom sopstvenom svetu. Ostvarenje može da se postigne samo kroz fizičko.