Šri Činmoj: Ako bi neko zatražio da ga uverim kako je posedovao prethodne živote, čak i ako ne veruje u reinkarnaciju, mogao bih da mu to dokažem. Zamolio bih ga da sa mnom meditira nekoliko minuta, ušao bih u njega i na površinu izneo njegovu prethodnu inkarnaciju. U tolikoj meri bi izneo na površinu sliku jedne ili dve njegove prethodne aktivnosti da bi mu ono što je bio u prethodnoj inkarnaciji postalo veoma živo. U Njujorku sam to nekoliko puta učinio. Ipak, ponekad za čoveka nije dobro da zna svoju prošlu inkarnaciju i ja mu to onda ne govorim.

Jedan od mojih najodanijih učenika jednoga dana upitao me je za svoju prethodnu inkarnaciju. Odgovorio sam mu da je u prošloj inkarnaciji bio čamdžija u Japanu. Rekao sam mu da može da uđe duboko u sebe da bi to video. Nisam čak ni dovršio rečenicu, a on je i sam uvideo da je bio čamdžija. Ipak, treba videti da li one koji su arogantni, koji neće da veruju - a ima ljudi koji neće verovati kada im govorite o reinkarnaciji - vredi da uveravamo u prošlost. Ako su oni zadovoljni svojim sopstveni mišljenjem da reinkarnacija ne postoji, pustimo ih da budu zadovoljni. Na kraju krajeva, kakva šteta?

Jedan mladić koji nije bio moj učenik, jednom me je upitao za svoju prethodnu inkarnaciju. Odgovorio sam mu da je u prošlom životu živeo u Nemačkoj i da je stradao u jednoj avionskoj nesreći. Odmah mi je rekao da je od svoje treće godine bio veliki poštovalac Hitlera. Od treće godine je mogao da čita nemačke knjige i nemačku poeziju. Ipak, ova informacija mu u duhovnom pogledu nije ni najmanje pomogla. Bio je znatiželjan i ja sam nahranio njegovu znatiželju, a ne njegovu duhovnost. Prema tome, u većini slučajeva ljudima ne govorim o njihovim prošlim inkarnacijama.