Šri Činmoj: Ne mora da znači. Ponekad se dešava da, iako nismo uradili ništa loše, naša duša želi da ima iskustvo patnje. Naša duša želi da uđe u suštinu bola, da bi znala šta je to bol. Pretpostavimo da neko veoma duhovan oseti potrebu da nekog izudara. Šta on čini? On odmah ulazi u osobu koju bije i poistovećuje se sa njom. A intenzitet kojim oseća to iskustvo je mnogo veći od onog koji oseća osoba koja je pretučena.

Mi mnogo puta činimo loše stvari i pre ili kasnije snosimo posledice. Ali sa druge strane, nekada patimo zbog kosmičkih sila. Ponekad iskreni, veoma posvećeni roditelji imaju decu koja su totalno neduhovna, nebožanska i bezvredna. Sada ćete reći kako su roditelji u svojim prošlim inkarnacijama možda bili isto tako neduhovni i činili loše stvari. U nekim slučajevima roditelji jesu bili loši, ali u drugim to možda nije istina. Ponekad na tragaoce utiču neprijateljske, animalne sile koje deluju u svetu. Kada se te nebožanske, neprijateljske sile koje lebde unaokolo ponašaju poput pobesnelog slona ili uđu u osobu, ona pati. To vam je ovako: oko nas se životinje svađaju, tuku i uništavaju jedne druge. Bez obzira koliko ste dobri i iskreni, besni slon će naprosto da vas smoždi. Nikada ne znate kada se te zveri kreću unaokolo. Prema tome, kada iskreni tragalac pati, ne možemo odmah doneti zaključak da je u svojoj prethodnoj inkarnaciji učinio nešto loše.

Ako sve vreme sledimo duhovni put, ostajemo u oblasti božanske Moći koja je poput tvrđave. Mi smo unutar tvrđave i Bog nas štiti. Kada loše sile, nebožanske sile, pokušaju da nas napadnu, božanska Milost im staje na put. Duhovni ljudi pokušavaju da uvek budu svesni Božje Samilosti, Božjih Blagoslova i Božje Svetlosti, jer znaju da čak i ako ne čine ništa loše, mogu da ih napadnu nebožanske sile. A ako učine nešto loše, istog trebutka znaju da postoji neko ko može da im oprosti, da ih zaštiti, da uzdigne njihovu svest, a to je njihov unutrašnji Pilot ili Bog.