Šri Činmoj: Pošto uđemo u unutrašnji svet i razvijemo svoju unutrašnju svest, svoju unutrašnju sposobnost, prisećamo se svojih prošlih inkarnacija. Duboko u svojoj meditaciji, lako možemo osetiti kako smo posedovali prethodne živote. A ako znamo da smo imali prošlost i da sadašnjost još uvek nije potpuna, a da mi sami nikada ne možemo ostati nepotpuni, tada će nas potreba sadašnjice povesti u budućnost, gde ćemo postići svoju potpunost. U isto vreme, možemo ubrzati svoj napredak ako imamo Učitelja. Ako smo veoma posvećeni unutrašnjem životu i ako imamo Gurua, tada u jednom životu možemo postići napredak dvadeset inkarnacija.

Pretpostavimo da znamo da smo u svojoj poslednjoj životinjskoj inkarnaciji bili jelen. Jedina prednost je što možemo da pomislimo na svoju brzinu i kažemo: " U životinjskoj inkarnaciji trčao sam tako brzo, a tada nisam posedovao tako naprednu dušu kao sada. U ovoj inkarnaciji trčaću još brže!" Čim se setimo da smo u prethodnoj inkarnaciji trčali brzo, osećamo ispiraciju da i u ovoj inkarnaciji brzo trčimo. Ako znamo svoju prethodnu inkarnaciju, možemo da je iskoristimo. Tada inspiracija veoma brzo izbija na površinu. Ako neko zna da je bio tragalac, on dobija malo radosti i poverenja. "Započeo sam svoje putovanje u svojoj prošloj inkarnaciji, ali bio je to veoma dug i mukotrpan put. U ovoj inkarnaciji još uvek koračam tim putem, mada ovoga puta ne moram da idem tako daleko, a i lakše mi je jer imam malu pomoć. Posedujem sposobnost. Posedujem voljnost. Posedujem iskustvo. Uz vođstvo duhovnog Učitelja, lako ću stići do cilja."

Ipak, veoma retko saznanje o prošlim životima koristimo na pravi način. Većinom nam to ne pruža nikakvo ohrabrenje. Ako saznamo da smo u svojoj prošloj inkarnaciji bili lopov ili radili nešto nebožansko, hoće li nam to pružiti ikakvu inspiraciju ili težnju? Neće! Odmah ćemo pomisliti: "Ah, bio sam lopov, a u ovoj inkarnaciji pokušavam da budem svetac. Nemoguće! Beznadežno je da pokušavam da postanem duhovan u ovom životu." Čak i kada u ovoj inkarnaciji učinimo nešto loše, potrebno nam je puno vremena da se izvučemo iz očajanja. Mislimo: "Bio sam tako loš. Učinio sam ovo. Učinio sam ono. kako sada da postanem čist? Kako da ostvarim Boga?" Čak i ako smo učinili nešto loše još pre četiri godine, to još uvek može da nas muči.

Sa druge strane, pretpostavimo da vidimo kako smo u prethodnoj inkarnaciji bili neko veoma značajan, a sad vidimo da u ovoj inkarnaciji nismo ništa. Tada ćemo se osećati jadno. Proklinjaćemo Boga i sebe. Reći ćemo: "Bio sam tako veliki, kako to da sam u ovoj inkarnaciji tako beskoristan? Kakvu nezamislivu stvar sam učinio da zaslužim ovakvu sudbinu? Bog je surov, nije Mu stalo do mene." Mi, međutim, pogrešno razumemo Boga. Bog u ovoj inkarnaciji kroz nas želi da stekne novo iskustvo, a mi mislimo da je On naprosto surov.

Tragalac želi unutrašnju radost, radost koja ispunjava njega i koja će ispuniti Boga. To nikada neće dobiti od svojih prošlih inkarnacija. Ako uđe u neku od prošlih inkarnacija, pa vidi kako je bio predsednik Sjedinjenih Američkih Država, to mu ipak neće doneti nikakvo zadovoljstvo. Videće kako je njegov predsednički život bio ispunjen bedom, nezadovoljstvom i svakovrsnim patnjama. Za stvarnu radost, potrebno je da u svom duhovnom životu tragalac ide napred pomoću sopstvene težnje i unutrašnjeg vapaja, sopstvene koncentracije i meditacije.

Za nas je najbolje da ne mislimo o prošlosti. Naš Cilj nije iza nas; on je pred nama. Naš smer kretanja je unapred, a ne unazad. Duhovnim osobama uvek govorim: "Prošlost je prah." To govorim jer nam prošlost nije pružila ono što smo želeli. Ono što želimo je ostvarenje Boga. Znamo da nam naša prethodna inkarnacija nije pomogla da ostvarimo Boga. Ostvarenje Boga u potpunosti zavisi od našeg unutrašnjeg vapaja. Važna je sadašnjost a ne prošlost. Moramo reći: "Nemam nikakvu prošlost. Počinjem sada i ovde uz Božju Milost i sopstvenu težnju. Hajde da počnem da trčim sada. Nije bitno dokle sam stigao u prošlosti. Hajde da mislim samo na to koliko daleko ću otrčati u ovom životu?"

U ovom trenutku treba da posmatramo prošlost kao nešto sasvim drugačije od sadašnjosti. Kada jednom ostvarimo Boga, tada prošlost, sadašnjost i budućnost postaju jedno. One stvaraju krug koji predstavlja naše unutrašnje biće, naš čitav život. Tada lako možemo da sagledamo svoje prošle inkarnacije i vidimo šta smo bili.

Ako budete želeli da znate svoje prethodne inkarnacije, Bog će vam svakako podariti takvu sposobnost. Ipak, ono što je najvažnije nisu prethodne i buduće inkarnacije, već šta želite sada i ovde. Želite Boga, i ako meditirate iz duše, Bog će vam neizostavno podariti tu milost. Posedovaćete Ga i smatrati svojim sopstvenim.

Svojim učenicima bih želeo da kažem još nešto. Hajde da se sada malo pohvalim, a to možete i vi. U svojim prošlim inkarnacijama vi jeste vodili duhovni život. Da niste imali nikakvu pripremu, zar mislite da bi vas Bog doveo meni? Ne! Odveo bi vas nekom Učitelju koji je za pedalj niži od mene. Duhovni Učitelji mog ranga dobijaju učenike koji su se trudili ili nešto učinili u prošlosti. Neki su učinili više, neki manje. Ali, svako je nešto postigao, inače biste otišli kod nekog drugog duhovnog Učitelja, a ne kod mene. Bog je dobar i prema meni i prema vama. Profesoru gimnazije neće dovesti decu iz obdaništa. Decu iz obdaništa sačuvaće za one koji ne mogu da podučavaju više razrede. U retkim slučajevima, jedan ili dva učenika su mi došla posle samo nekoliko ljudskih inkarnacija, ali tih nekoliko duša imaju snažnu želju da prevaziđu svoju sadašnju svest.