Šri Činmoj: Mnogi bolesni ljudi žele da umru jer im je bol nepodnošljiv. Oni žele da se oslobode svojih patnji. A zašto se njihova patnja oteže? To je zato što pročišćenje njihove prirode nije dovršeno. Pročišćenjem ulazimo u uzvišeniji svet i u božanstvenost koja nas više ispunjava. Tu deluje zakon karme. U svojim prethodnim životima učinili smo mnogo lošeg. Ovim fizičkim mučenjem mi se pročišćavamo. To iskustvo je neophodno jer kroz njega nova mudrost osviće u čovekovoj svesti. Ipak, kada neko gorko pati, ne treba da razmišljamo o njegovim prošlim delima, o tome kako je vodio loš život i imao loš karakter, pa zbog toga pati. Ne, postanimo jedno sa iskustvom kroz koje on prolazi. Kada pstignemo jedinstvo sa iskustvom, u svom ljudskom postojanju stičemo potpuno zadovoljenje. S druge strane, moram da kažem da zakon karme nije jednostavan; on je veoma, veoma komplikovan. Neke duše su veoma čiste i duhovne, pa ipak pate kada umiru. Da li je to zbog njihove prethodne loše karme? Ne, to je zato što se poistovećuju sa čovečanstvom i žele da i sami iskuse najgore patnje. Veliki duhovni Učitelji su većinom imali veoma bolnu smrt. Zašto? Mogli su da napuste telo po svojoj slobodnoj volji, ali to nisu učinili. Umesto toga, na sebe su navukli rak i druge ozbiljne bolesti i umrli su tek posle teških patnji. Oni su ulazili u patnju čovečanstva i pokušavali da osete kako čovečanstvo pati. Sve dok ne uđemo u patnju čovečanstva, sve je teorija, ništa nije praktično. A kad običan čovek pati, vidimo da je to zakon karme, da je točak karme koji se okreće.

Ipak, ako neko iznenada umre od srčanog udara, to nikako ne znači da je bio veoma duhovan ili religiozan. Ne, u tom trenutku je Bog želeo da ima posebno iskustvo kroz njega i možda kroz njegove bližnje. Tu se ne postavlja pitanje dobrog i lošeg, božanskog i nebožanskog, već kakvo iskustvo Bog želi da ima u određenoj osobi. Na kraju krajeva, sve što vidimo i posedujemo jeste ono što Bog doživljava.