Šri Činmoj: Svi smo mi kao putnici u istom vozu. Jedan putnik stigao je do svog odredišta. On mora da siđe na toj stanici, a mi moramo da nastavimo da putujemo još dalje. Trebalo bi da znamo da je taj čas smrti odobrio Svevišnji. Bez pristanka ili dopuštenja Svevišnjeg, nijedno ljudsko biće ne može da umre. Prema tome, ako imamo veru u Svevišnjeg, ako imamo ljubav i odanost prema Svevišnjem, osetićemo da je Svevišnji beskrajno milostiviji od svakog ljudskog bića, beskrajno milosniji od nas koji želimo da zadržimo svoje drage. Čak i kada nam umire sin, majka ili otac, moramo da znamo da su oni Svevišnjem beskrajno draži nego nama. Svevišnji nam je Otac i Majka. Ako jedan član porodice ode ocu i majci, ostali nikada neće biti tužni.

Ako smo ušli u duhovni život i želimo da steknemo pravu radost, moramo znati da to možemo da ostvarimo samo ako svoj život predamo Volji Svevišnjeg. Možda mi sada ne znamo šta je volja Svevišnjeg, ali znamo šta je predanost. Ako Svevišnji želi da odnese nekog iz našeg života, to moramo da prihvatimo. "Neka bude Volja Tvoja". Ako imamo takav stav, osetićemo najveću radost. A ta radost osobi koja odlazi čini najveću uslugu. Kada se potpuno predamo Svevišnjem, ova predaja postaje dodatna snaga i moć za dušu koja odlazi, a ovde pati u ropstvu. Dakle, ako zaista svoju volju predamo Volji Svevišnjeg, ta predanost će duši koja se sprema da napusti zemaljsku pozornicu uistinu doneti mir, trajan mir.

Oni koji su počeli da vežbaju koncentraciju i meditaciju viđaju odbleske svojih prethodnih inkarnacija. Ako verujemo da smo imali prošlost, a znamo da imamo sadašnjost, tada takođe možemo da osetimo da ćemo imati budućnost. Znajući to, treba uvek da budemo svesni istine da smrt ne postoji. U Bhagavad Giti se kaže: "Kao što čovek skida staro i oblači novo, tako duša odbacuje ovo fizičko telo i uzima novo." Kada znamo da osoba koja umire samo odlaže to staro telo pre nego što prihvati novo i ako to zna i osoba koja umire, kako tu može biti ikakvog straha?

Mi ne znamo šte je zapravo smrt i zato hoćemo da ostanemo na Zemlji što je moguće duže. Istrinska smrt, međutim, nije uništenje fizičkog tela. Prava smrt, duhovna smrt, jeste nešto drugo.