Šri Činmoj: Dva su glavna razloga zašto ne možeš da zapamtiš svoje snove. Jedan je što im možda ne pridaješ odgovarajući značaj. Izgubio si nešto i želiš da to dobiješ nazad, ali ne daješ sve od sebe. Ne ulažeš svoj najviši iskreni napor da prona|eš stvar koju si izgubio. U tvom traženju nema žara.
Kada sanjaš neki san, možeš da osetiš da je to samo tvoja mentalna halucinacija i ništa drugo. Tako|e, možeš da osetiš da ta iskustva nisu ništa neobično, drugi ih tako|e imaju. Da li drugi sanjaju ili ne, to nije tvoja stvar. Tvoja stvar je samo da sanjaš i da, uz pomoć tih snova, dobiješ novi život i trčiš prema svom odre|enom Cilju.
Ako ne ceniš dovoljno svoje snove, snovi će smatrati da nisu potrebni, pa neće dolaziti i kucati na tvoja vrata. Ako nekoga ili nešto cenimo kako dolikuje, ta osoba ili stvar ostaje sa nama, u nama i za nas. Pamtićeš svoje snove samo ako osećaš da su ti snovi od ogromne važnosti. Ako imaš tu vrstu osećanja, onda ćeš kada zaboraviš svoje snove, imati osećaj ogromnog gubitka, nepopravljivog gubitka. Onda, sledeći put kada sanjaš, nećeš zaboraviti svoja iskustva.
Drugi razlog je taj što možda nije Božja Volja da ti zapamtiš svoje snove. Možda si imao loš san, san bez težnje, zastrašujući san. Svevišnji oseća da pamteći taj nebožanski, zastrašujući san nećeš dobiti ništa, apsolutno ništa. Naprotiv, ako upamtiš loć san i misliš na njega nekoliko sati, on će stvoriti u tebi strah i uništiće tvoju unutrašnju težnju.
Opet, ako dobiješ vrlo visok, uzvišen san, i ako Svevišnji vidi da nisi u stanju da ga usvojiš, On ti neće dozvoliti da ga zapamtiš. Ako vidi da ćeš se naduti od svesnog ili nesvesnog ponosa i reći: “O, ja sam imao tako uzvišen san, ja sam tako značajan!”, onda će ga On uzeti iz tvog svesnog uma. On želi da to zadržiš u samim dubinama svog srca i postepeno, malo po malo On će dozvoliti da seme raste u tebi. Tokom vremena, ono će proklijati i izrasti u veliko drvo. Kada je to sićušna biljka, onda postoji rizik da bude uništena od strane drugih ili od tebe samog. Ali kada postane potpuno izraslo drvo, ono ne mo6e biti uništeno. Tada utebi neće biti ponosa. Kada postaneš zrelo drvo puno ukusnih plodova, ponizno ćeš se saviti i ponuditi te plodove drugima.