Lica:
Krišna
Arđuna
Čovek sa kolicima

Scena I

(Krišna i Arđuna idu ulicom. Iznenada ugledaju čoveka koji vozi kolica natovarena cvećem)

Arđuna: Krišna, pogledaj! Neki čovek gura kolica prepuna svih vrsta cveća. Zar nije divno?

Krišna: Da, stvarno je divno.

Arđuna (čoveku koji vozi kolica): Šta ćeš da radiš sa tim cvećem, prijatelju? Kuda ideš?

(Čovek ne obraća pažnju na Arđunu. Nastavlja da gura kolica. Izlazi sa scene.)

Krišna: Arđuna, hajde da ga pratimo.

Arđuna: Dobra ideja.

(Izlaze Krišna i Arđuna.)

Scena II

(Čovek sa kolicima stiže na svoje odredište. Ulaze Krišna i Arđuna.)

Arđuna: Šta ćeš da uradiš sa svim tim cvećem? Izgleda mi da si već dovezao ovamo nekoliko kolica punih cveća. Koliko brdo cveća ovde stoji! Šta radiš sa toliko cveća?

Čovek: Nemam vremena da pričam sa tobom. Bavim se ozbiljnim poslom. Mogu da pričam samo sa jednom osobom na ovom svetu, a to je Bima, drugi Pandava.

Arđuna: Zašto?

Čovek: Ne raspravljaj se sa mnom. On je najveći duhovni tragalac od svih. Kad on meditira, samo minut ili dva pre obroka, i kaže: „O Moćni gospode Šiva“, on ponudi Gospodu hiljade cvetova. Njegova koncentracija je izuzetno snažna; njegova meditacija je izuzetno iskrena. Znaš, on ima brata po imenu Arđuna, koji Šivi nudi samo jedan po jedan cvet. Taj se samo pravi važan, meditirajući satima. Sam Bog zna kada će Arđuna shvatiti da njegova meditacija, njegova moć koncentracije, nije ni blizu onima koje ima njegov brat Bima.

Arđuna (okrene se Krišni): Krišna, dosta ponižavanja! Ti me ponižavaš na svaki način! Zašto me toliko ponižavaš?

Krišna: To nije poniženje, moj najdraži Arđuna. To je prosvetljenje. Ja poučavam svet pomoću tebe. Hteo sam da te naučim da nije važno koliko cveća ponudiš ili koliko sati meditiraš, već je važno kakva ti je moć koncentracije, kakva ti je moć posvećenosti. Ti se moliš ovom i onom bogu. Hoćeš da udovoljiš svim bogovima. Sakupljaš gomile cveća i nudiš ih Gospodu Šivi jedan po jedan, dva sata svakog dana. Svaki put, kad ponudiš cvet, izgovoriš ime Gospoda Šive. Pošto nudiš toliko cvetova Gospodu Šivi i drugim bogovima toliko sati, misliš da si najbolji tragalac. To je tvoja gordost, o Arđuna. Iz moje beskrajne ljubavi i samilosti hteo sam da uzdrmam tvoj ponos. O Arđuna, opet i opet ti kažem, ti si moj najdraži učenik, moj najdraži prijatelj. Uspostavio si večno jedinstvo sa mnom.

Odlomak iz drame Šri Činmoja „Pevač Večitog Onostranog“ (The Singer of the Eternal Beyond)