Postoji nekoliko vrsta joge: karma yoga, put delovanja; bhakti joga, put ljubavi i posvećenosti; i jnana joga, put znanja. Smatra se da su ovo tri najvažnije vrste joge. Postoje i druge značajne vrste joge, ali su one ili ogranci ove tri vrste ili su blisko povezane sa njima.

Džnana joga

Život je misterija. To je i smrt. Džnana jogin hoće da dokuči te dve naizgled nerešive misterije Božije tvorevine. On takođe hoće da prevaziđe i život i smrt i da živi u Srcu Vrhunske Stvarnosti.
Čovek živi u svetu čula. On ne zna da li je ovaj svet stvaran ili nestvaran. Običan čovek ja zadovoljan sopstvenim postojanjem. On nema ni sposobnost razmišljanja ni iskrenog interesovanja da zađe u dublji smisao života. On želi da pobegne od probleme života i smrti. Na nesreću, od njih se ne može pobeći. On je prisiljen da pliva u moru neznanja. Jedino ga džnana jogin može naučiti kako da prepliva more neznanja i uđe u More Znanja i Svetlosti.

Džnana jogin izjavljuje: „Neti, neti“. „Ne to, ne to“. Šta hoće da kaže? On hoće da kaže da postoji viši svet od sveta čula, viša istina od ove zemaljski ograničene istine. On kaže, u određenom smislu, da postoje dve suprotstavljene strane. Jednu stranu čine laž, neznanje i smrt. Drugu stranu čine Istina, Znanje i Besmrtnost. Dok govori „Neti, neti“, on traži od čoveka da odbaci laž i prihvati Istinu, da odbaci neznanje i prihvati Znanje, da odbaci smrt i prihvati Besmrtnost…

U okviru džnana joge postoji posebna grana koja se zove raja yoga, (radža joga) ili kraljevski put, kojim čovek može da najbrže napreduje. Možete je nazvati prečicom. Za nju je potrebna ogromna težnja, revnost i stalna posvećenost.

Bakti joga

Tražite od nekog čoveka da govori o Bogu i on će govoriti bez kraja i konca. Zatražite od bakte da govori o Bogu i on će reći samo dve stvari: Bog je sav Ljubav, Bog je sav slatkoća. Bakta čak ide i korak dalje. On kaže: „Ja mogu da pokušam da živim bez hleba, ali nikako ne mogu da živim bez milosti moga Gospoda“.
Molitva bakte je veoma jednostavna: „O moj Gospode Bože, uđi u moj život Tvojim Okom Zaštite i Tvojim Srcem Samilosti“. Ta molitva ja i najbrži način da se pokuca na Božija Vrata, a takođe i najlakši način da se vidi Bog kako otvara ta vrata.

Karma jogin i džnana jogin mogu da imaju trenutke sumnje u Božije postojanje. Ali, bakta od toga ne pati. Za njega je postojanje Boga aksiomatska istina. I više od toga, to je spontano osećanje njegovog srca. Ali avaj, i on mora da trpi jednu vrstu patnje, On mora da trpi odvojenost od svog Voljenog. Sa suzama svoga srca posvećenosti, on vapi da ponovo uspostavi svoje najslađe jedinstvo sa Bogom.

Um koji razmišlja ne očarava bakti posvećenika. Grube životne činjenice ne mogu da mu privuku pažnju, a kamo li da ga zaokupe. On želi da stalno živi u svetu opijenosti Bogom.

Karma joga

Karma joga je delovanje bez želje preduzeto zarad Svevišnjeg. Karma joga je čovekovo istinsko prihvatanje njegovog zemaljskog postojanja. Karma joga je čovekovo naustrašivo nastupanje na bojnom polju života.

Karma joga se ne slaže sa onima koji smatraju da aktivnosti ljudskog života nemaju značaja. Karma joga tvrdi da je život božanska prilika da se služi Bogu. Ta joga nije samo joga fizičkog delovanja; ona uključuje i aspirantov moralni i unutrašnji život.

Oni koji slede ovaj put mole se za snažno i savršeno telo. Oni se takođe mole i za duži život. Taj dugi život nije samo puko produžavanje života u smislu godina. To je život koji čezne za silaskom božanske Istine, Svetlosti i Moći na materijalni nivo. Karma jogini su pravi junaci na zemaljskoj pozornici i njihova je božanski trijumfalna pobeda.

Karma joginu su savršeno strani talasi razočaranja i očajanja ljudskog života. On u životu i njegovim aktivnostima vidi božansku svrhu. Za sebe oseća da je spona između zemaljskih dužnosti i nebeskih odgovornosti. On ima mnogo oružja da osvoji svet, ali je njegova nevezanost najmoćnija. Njegova nevezanost pobeđuje i razorne udarce neuspeha i talase uspeha koji laskaju egu. Njegova nevezanost je daleko izvan mreža okrutnih bolova sveta i slabašne radosti sveta.

Mnogi iskreni posvećenici osećaju da za posvećena osećanja bakte i prodorno oko džnanija nema mesta u karma jogi. Ovde se grdno varaju. Pravi karma jogin je onaj čije srce ima nepokolebljivu veru u Boga, čiji je um stalno svestan Boga i čije telo ima pravu ljubav prema Bogu u čovečanstvu.
Lako je bakti da zaboravi svet, a džnaniju da zanemari svet. Ali, sudbina karma jogina je drugačija. Bog od njega želi da živi u svetu, da živi sa svetom i da živi za svet.

Hata joga

Hatha yoga je fizička joga. To je samo jedan od pristupa duhovnom životu. Nije jedini i ne odgovara svakom pojedincu…. Dobrobiti koje dobijamo od te joge mogu se postići i drugim metodima. Jedan od tih metoda je meditacija. Tradicionalni joga položaji i vežbe disanja nastoje da telo dovedu u stanje prijemčivosti kako bi odozgo doneli mir, svetlost i određene više sile. Međutim, pomoću meditacije mi možemo da unesemo te sile u telo. Praktičari hata joge znaju da je ona samo priprema za ulazak u jednu višu svest, kao i da postoje tananija sredstva da se prizove ta viša svest.

Preuzeto iz knjiga Šri Činmoja: „Joga i duhovni život“, „Okultizam i misticizam“, „Hteo bih da budem tragalac za Beskonačnim“