Kada smo prenapeti, ne dišemo pravilno, ne razmišljamo pravilno i ne postupamo pravilno. Dugotrajni stres narušava najpre psihičko, a potom i fizičko zdravlje. Jedan efikasan, a svima dostupan metod opuštanja predstavlja meditacija.
Ako ste nekad obratili pažnju kako dišete kada ste u stresu ili kada se uplašite, možda ste primetili da vam disanje postaje veoma plitko, dah se gotovo prekida, ponekad ne možete ni da razgovetno govorite. Uopšte, kada je čovek napet, on diše površno, samim tim dobija i manje kiseonika, dok usled tenzije, na primer, srce radi brže pa zahteva i više krvi. Na duži rok ovo će naneti štetu organizmu, na ovom ili onom organu. A da i ne govorimo da su naše reakcije, kada smo napeti, često preterane i neprimerene situaciji, iznerviramo se ili razbesnimo zbog nečega što nam kasnije izgleda potpuno besmisleno. Jedini razlog – bili smo nervozni i izgubili smo kontrolu.
Opuštanje se uči
Zato je mudro da naučimo kako da se opustimo. Većini ljudi uopšte nije lako da se spontano opuste, pa im dobro dođu jednostavne vežbe i tehnike koje u tome pomažu.
Meditacija je jedan veoma star, veoma razrađen i u novije vreme dobro proučen metod čije su koristi po zdravlje neosporne. Ona pomaže da se opuste mišići i produbi disanje, što postepeno smiruje i neprekidni protok misli kroz um a samim tim ublažava i mentalnu i psihičku napetost, agresivnost i anksioznost. Kad se apstrahuju sve mistifikacije koje ljudi iz ovog ili onog razloga vezuju za pojam meditacije, može se reći da je to u suštini sasvim jednostavan metod, kojim zaista može da ovlada svako ako je redovno vežba.
Kako da počnete
Evo jednostavne praktične vežbe. Sedite na stolicu udobno, tako da vam je kičma uspravna, a ruke stavite na kolena. Zatvorite oči i koncentrišite se na svoj dah. Mi dišemo stalno, ali nismo toga svesni. Sada ćemo nastojati da svesno propratimo svaki udah i izdah. Primetićete da vam tokom ove vežba pažnja često odluta, pa počnete da mislite o ko zna čemu. Čim primetite da vam je pažnja odlutala, vratite svoju koncentraciju na dah. Pokušajte ovo tokom 6-7 minuta.
Sada zamislite da prilikom disanja ne udišete kroz nos ili usta, već da dah ulazi u vas direktno na sredini grudnog koša, na mestu koje biste dodirnuli kada biste naglašeno rekli „Ja“. Dodirnite to mesto a potom zamislite da dišete direktno kroz to mesto.
Nakon 2-3 minuta pokušajte da osetite ili zamislite da sa svakim dahom ulazite sve dublje u svoj unutrašnji prostor, koji je prostran, prazan i tih. Sa svakim dahom kao da zaranjate sve dublje u sebe, dok na kraju ne stignete do mesta gde se osećate potpuno svesno, smireno i spokojno. To je središte vaše unutrašnje svesti. Ostanite tu sve dok vam je ugodno, a kad želite da završite vežbu, udahnite duboko nekoliko puta i otvorite oči.
Napisala: Dr Ivana Ćirić
