Ako bilo šta očekujete od drugih, samo ćete se osećati osujećeno. Čak i ako očekujete nešto od sebe pa to ne dobijete, bićete iznervirani i frustrirani. Bićete osuđeni na razočaranje. Kada ne dobijete nešto od drugih, vi se naljutite na njih, zato što nisu ispunili vašu želju. Kada ne dobijete nešto od samog sebe, osećate se beskorisnim. Onda postanete depresivni i ljuti. Kada se to dogodi, samo kažite sebi: „Ovo nije pravi način. Uradiću pravu stvar. Ako očekujem nešto od sveta, postaću frustriran, jer je svet takav. Ako očekujem nešto od sebe, možda opet neću moći to da postignem. Ono što mi treba je strpljenje“.
Strpljenje nije nešto pasivno. Naprotiv, strpljenje je dinamično, ono uvek ide napred, prema cilju. Strpljenje je postepeni rast i uvek ga prati mir.
Što god da radimo, potrebno nam je strpljenje. Isprva, kada dete pokušava da ustane, ponovo padne, i opet. Nakon što je palo više puta, dete je moglo je da kaže: „Ne, više neću pokušavati da ustanem“. Ali, ono ima ogromni unutrašnji poriv da hoda. Vidi kako njegov otac, majka i stariji brat hodaju i ono isto tako hoće da se kreće.
Strpljenje produžuje vreme
Strpljenje koje dete nesvesno ispoljava, odrastao čovek mora da ispolji svesno. Dete prirodno pokazuje strpljenje, zato što je dete sve vreme u srcu. Ali budući da odrasli žive u umu, moraju mnogo da se trude da bi ponovo zadobili osobine srca. Neophodno je da stavimo neposlušni um pod kontrolu srca.
Strpljenje je nešto što produžuje vreme. Na zemlji, naše vreme je veoma ograničeno. Strpljenje treba da smatramo nečim što proširuje naše ograničeno vreme. Kad trčimo na duge staze, cilj nam izgleda daleko i mi želimo da do njega stignemo istog trenutka. Ako ne postavljamo ograničenje vremenu koje nam je potrebno da stignemo do cilja, svetlost strpljenja može da deluje u nama i pomoću nas.
Ako osećate da se neprekidno borite protiv vremena, onda grešite. Osetite umesto toga da vas svaki trenutak vodi prema vašem odredištu i da je sam taj napredak neka vrsta delimičnog cilja. Umesto što se borimo sa vremenom, trebalo bi da iz sve snage nastojimo da dobijemo duhovnu dobrobit od svakog trenutka.
Strpljenje je Božija moć
Put do našeg cilja može biti dug. Ponekad možda osećate da putujete beskrajnim drumom kroz ogolelu pustoš i da je cilj još uvek nemoguće daleko. Nemojte, međutim, da prestanete da hodate samo zato što razdaljina izgleda velika. Morate da budete božanski vojnik i da stupate hrabro i neumorno. Strpljenje je Božja moć skrivena u nama da bi ukrotila preteće životne oluje.
Da bismo razvili strpljenje, treba da osećamo da nas naš cilj želi i da smo mu mi potrebni isto toliko koliko i mi želimo njega i koliko je on potreban nama. Cilj je spreman da nas prihvati i da nam da ono što ima, ali on će to uraditi na svoj sopstveni način, u Božjem odabranom Času.
Ako možete da sebi postavite za cilj da budete srećni u umu, u srcu, u svom dahu i u svemu što činite, steći ćete strpljenje. Morate da kažete sebi: „Bez obzira koliko je put težak, ako stignem do cilja, dobiću mnogo radosti“. Vaš san o sreći daće vam strpljenje i sačuvati vas.
Iznenađujuće je lep
Čas strpljenja.
Neverovatno je plodonosna
Moć strpljenja.
Izvor: Šri Činmoj, “Dragulji sreće”, “Krila radosti”