Za početak, treba da izučavate duhovne knjige, duhovne spise, radi uzdizanja. Ako u početku izučavamo nekoliko svetih spisa, kao što su Biblija i druge knjige, bićemo duboko inspirisani. Ali, kasnije ćemo možda osetiti da ova inspiracija nije dovoljna da preobrazi naš život iznutra i spolja. Zato moramo da se družimo sa duhovnim ljudima – sa onima koji su već probuđeni i teže, sa onima koji hodaju duhovnom stazom i stupaju ka suđenom Cilju.

Možda ćemo jednom osetiti da ni društvo duhovnih ljudi nije dovoljno. Družimo se sa njima, učestvujemo u njihovim duhovnim razgovorima; ali, potreba naše duše nas primorava da odemo dalje. Naš plač, unutrašnji plač, tako je intenzivan da nas primorava da potražimo duhovnog Učitelja. Ako dobijemo pravog duhovnog Učitelja, onog koji je nama namenjen, koji može da vidi našu dušu, tada smo bezbedni. Ima mnogo, mnogo Učitelja koji možda neće zadovoljiti potrebe naše duše. Ima mnogo, mnogo univerziteta. Mi studiramo na jednom određenom jer on zadovoljava naše potrebe. Slično tome, iako ima mnogo duhovnih učitelja, samo jedan može da potpuno ispuni naše potrebe.

Poverenje u učitelja

U našeg učitelja ćemo imati beskrajno poverenje. Kada sretnemo ovog učitelja u koga imamo apsolutno poverenje, tada moramo da od njega tražimo posebnu meditaciju. Svakom tragaocu je potrebna posebna meditacija od svog duhovnog Učitelja. Aspiranti koji su krenuli duhovnim putem ne mogu davati meditacije. Ali, pravi duhovni Učitelj, onaj koji je ostvario Samog Boga i koji može da uđe u našu dušu i otkrije osobine naše duše, namere i sklonosti, u stanju je da nam dâ posebnu meditaciju i da nas vodi u duhovnom životu.

Kada imamo Učitelja, kada smo na njegovom brodu, tada smo bezbedni. Svi će stići na Cilj, pre ili kasnije, ali ako budemo svesno i intenzivno težili, nesumnjivo ćemo stići na Cilj pre od onih koji još uvek spavaju.

Izvor: Šri Činmoj, „Duša ostvarenja i Cilj ispoljavanja“