Bio jednom jedan veliki naučnik po imenu dr Satjendranat Bose. Njegovo ime je zaista bilo besmrtno u svetu nauke, ne samo u Indiji, već i u svetu. Neki ljudi su veliki, ali nisu dobri. Dr Bose je bio i veliki i dobar. Njegovo srce bilo je srce deteta. Jako su mu bila draga deca i on se igrao sa njima. Jedna igra koju je posebno voleo zvala se karam. On ju je igrao dobro, pa iako je bio poznati naučnik, uživao je da se igra sa decom, a ona su ga prihvatala kao svog junaka.

Jednog dana je igrao karam sa nekom decom i duboko se uneo u igru. Prišao je jedan sredovečni čovek i posmatrao partiju. Nakon nekog vremena, naučnik ga upita: „Šta mogu da učinim za Vas?“ Čovek odgovori: „Bio bih Vam zahvalan ako biste predsedavali skupu koji ćemo sutra održati na našem univerzitetu“.

Veoma ljubazno, naučnik odgovori: „Ne, ne mogu. Žao mi je. Moraćete da nađete nekog drugog“.

Ali, posetilac je insistirao: „Veoma ste nam potrebni. Niko drugi tu neće odgovarati. Bićemo izuzetno počašćeni ako Vi budete predsedavali skupu“.

Sa krajnjom ljubaznošću, naučnik ponovi: „Ne mogu da dođem sutra u to vreme zato što treba da se igram ovde sa mojim prijateljima. Ništa mi ne pruža veću radost nego da se igram sa decom. Predsedavao sam stotinama i stotinama sastanaka i oni mi nisu doneli nikakvu radost. Ja hoću radost, Vi hoćete radost, svi hoće da budu srećni. Za mene je karam beskrajno značajniji nego predsedavanje nekom skupu, jer znam da će tamo biti intelektualci i ljudi koji vole da se raspravljaju i poneće sa sobom svoje mozgajuće umove. Sit sam mozgajućih umova. Ja hoću samo srce, iskreno i čisto srce. Takvo srce nalazim ovde, sa mojim malim prijateljima.

Obećao sam im da ću se sutra igrati sa njima i to ću i učiniti. Želim da ostanem u srcu. Igrao sam se u umu, a sada se igram u svom srcu. Zadovoljstvo je tu, jedino tu. Mir je tu, jedino tu“.

Iz knjige pripovedaka Šri Činmoja „Vrt duše“