Ljudska svest je pre svega načinjena od ograničenja, nesavršenosti, ropstva i neznanja. Ta svest želi da ostane ovde na zemlji. Nju raduje ono što je konačno: porodica, društvo, svetovni poslovi. Božanska svest je načinjena od Mira, Blaženstva, božanske Moći i sličnog. U njenoj prirodi je da se neprekidno širi.
Ljudska svest oseća da nema ničeg važnijeg od zemaljskog uživanja. Božanska svest oseća da nema ničeg važnijeg i značajnijeg nego što je to nebeska Radost i Blaženstvo na zemlji. Ljudska svest pokušava da nas ubedi da nismo ni blizu Istini ni ispunjenju. Ona pokušava da nas navede da osetimo da je Bog negde drugde, milionima kilometara daleko od nas. Ali, Božanska svest nas navodi da osetimo da je Bog baš ovde, unutar svakog životnog daha, unutar svakog otkucaja srca, unutar svakog i svega oko nas… Božanska svest čini da osetimo da u svemu postoji božanska svrha, božanski cilj, božanski ideal. U običnoj ljudskoj svesti nema svrhe, nema pozitivnog cilja; ona je samo jedan pobesneli slon koji jurca tamo-amo.
