Mi uvek rastemo iznutra, a ne spolja. Biljka izrasta iz semena koje je u zemlji, a ne obrnuto. Unutrašnji život neprekidno donosi poruku Istine i Boga. Ta unutrašnja Istina je seme. Kad semenu dopustimo da proklija, da izraste u biljku i konačno postane drvo, možemo se ugostiti plodovima koje to drvo donosi. Dok ih jedemo, znaćemo da plodovi pripadaju spoljašnjem svetu, iako im je izvor u unutrašnjem svetu. Videćemo kako se mogućnosti unutrašnjeg sveta ispoljavaju u spoljašnjem svetu.

Bez obzira koliko sati radimo, ili govorimo, ili činimo bilo šta u spoljašnjem svetu, nećemo se primaći Istini. Ali, ako najpre meditiramo, a potom radimo i govorimo, time postupamo praktično. Unutrašnja praktičnost mora voditi spoljašnji život, a ne obrnuto. Životni dah spoljašnjeg života treba da dođe od unutrašnjeg života. Jedino tada možemo biti istinski praktični.

Iz knjige Šri Činmoja, „Krila radosti“