Iako redovnost u duhovnoj praksi može da izgleda mehanička, ona predstavlja stalni blagoslov odozgo i pokazuje da se razvila određena unutrašnja snaga.

Mi ne možemo da meditiramo dvadeset četiri sata dnevno. Treba da idemo na posao ili u školu. Ali, dok odgovaramo na pitanja našeg šefa, možemo da osetimo živo prisustvo našeg unutrašnjeg bića. Možemo da osetimo prisustvo jednog božanskog deteta, božansko prisustvo koje nas vodi. Taj unutrašnji osećaj prepun je svetlosti, mira i blaženstva.

Kako da razvijemo taj unutrašnji osećaj? To se ne može desiti preko noći. On je kao mišić. Da bismo razvili mišiće, moramo da vežbamo svakodnevno. I u duhovnom živvotu, ako budemo svakodnevno vežbali redovno i duševno, sigurno ćemo razviti tu unutrašnju sposobnost. Čak i ako govorimo o zemaljskim stvarima, nećemo izgubiti to unutrašnje blago koje smo stekli tokom svoje meditacije rano ujutru.

Na samom početku
Bog od tebe ne očekuje
Majstorstvo ni u čemu.
Ali očekuje od tebe
Tvoju duševnu voljnost
U svemu.

Iz knjige Šri Činmoja, „Putovanje duše mog života“