Mada redovnost u duhovnoj praksi može da izgleda mehanička, to je stalni blagoslov odozgo i pokazatelj da je razvijena određena unutrašnja snaga. Ne možemo da meditiramo dvadeset i četiri sata na dan. Moramo da idemo na posao ili u školu. Ipak, dok odgovaramo na pitanja svog šefa, možemo da osetimo živo prisustvo našeg unutrašnjeg bića. Možemo da osetimo da nas vodi prisustvo božanskog deteta, božansko prisustvo. Ovo unutrašnje osećanje je preplavljeno svetlošću, mirom i blaženstvom. Kako možemo da razvijemo ovo unutrašnje osećanje? To ne može da se dogodi preko noći. To je kao mišić. Da bismo razvili određeni mišić, moramo da vežbamo svakog dana. Isto je tako i u duhovnom životu, ako vežbamo svakodnevno, redovno i duševno, sasvim izvesno ćemo razviti unutrašnju sposobnost. Čak i ako razgovaramo o svetovnim stvarima, nećemo izgubiti unutrašnje blago koje smo sakupili rano izjutra u vreme svoje meditacije.

Bog ne očekuje od tebe
Na samom početku
Majstorstvo ni u čemu,
Ali očekuje od tebe
U svemu
Tvoju duševnu voljnost.

Izvor: Šri Činmoj, „Putovanje duše mog života“