Na samom početku puta, kada polako postajemo svesni kretanja oko nas i u nama i slobode izbora, prema nama se kotrljaju mnoge duhovne i psihološke nepogode koje nas usporavaju i ne dozvoljavaju nam da u miru spoznamo svet i sebe u njemu. Kada počnemo polako da se usklađujemo sa svetom oko nas, sa šumom mora koje dotiče naše obale, sa šapatom koji vetar sa lišćem pošalje do nas, sa žuborom reke i sa treperenjem zvezda, onda počnu da nas napadaju i da nam se suprotstavljaju razne sile neznanja. Kao talasi mrtvog mora, stvoreni u nekoj oluji u daljini, koji usporavaju brod i skreću ga sa željenog kursa, spotičemo se o mnogobrojne zamke i zabrinuto brinemo neke brige previđajući lepote koje nas okružuju na našem putu. Zaboravimo na sve naše dogovore sa Bogom i obećanja koja smo mu dali pre nego što smo se ovde pojavili.
Nemirno more osećanja
U tako nemirnom moru, pomućenih uverenja i osećanja, teško je održavati željeni pravac, upravljati svojim životom i biti siguran u svoje odluke. Počinjemo da strepimo od neuspeha, a strah je seme svakog problema. Osećamo se zbog njega nemoćno, jadno, ogoljeno, isceđeno, poharano i gotovo poništeno u životu koji se povremeno obavija velom sumnje i nesigurnosti. Život ponekad ima razdražujuću atmosferu besmisla i istopljenih vrednosti. Upetljani u svoje zemaljske okove, osećamo strah kome ne znamo izvor. On nas nagoni da napadamo da ne bismo bili napadnuti i da dominiramo nad drugima da oni ne bi dominirali nad nama. Strah je neznanje, a neznanje je izvor svake mržnje, sebičluka, gordosti, pohlepe, agresivnosti i okrutnosti.
Koren svih naših problema je neznanje. Ono ima saveznika u sumnjičavom, komplikovanom, zamršenom, destruktivnom i netežećem umu. Najniže strasti isplivavaju na površinu i mi postanemo uskogrudi, ponekad i zlonamerni prema drugima verujući da se branimo. Strah nas udaljava od nas samih i naše prave prirode koja je satkana od ljubavi, opraštanja, iskrenosti i milosrđa. Strah zato treba pobediti i tako osloboditi one prave vrednosti. Stoga treba poći na put, da bismo na njemu stekli znanja koja su oruđa protiv straha.
Izbor je naš
Imamo mogućnost izbora, da li da živimo svoju tagediju, komediju, ili da se jednostavno povučemo u životu kao da nas nema. Srce nam šapuće da treba krenuti u potragu za mestom gde radost prebiva, gde se čovek čoveku raduje, gde čovek pomaže čoveku i gde, ako je to potrebno, podnosi i žrtvu zarad drugog. Na takvom mestu Bog je prisutan. On je čista radost koju osećamo najjasnije kada mu se približimo i tada, nesumnjivo, nestaje svaki strah…
Naš život je prazan, a stvarnost u kojoj živimo ogoljena kada nemamo poverenja u svoj unutrašnji glas, kada nemamo veru u sebe i veru u Onog koji nas vodi. Na našem putu srećemo se sa drugim bićima koja, takođe, nose Boga u sebi; naš najveći prijatelj, Bog, gleda nas njihovim očima, a mi smo toga retko svesni. Ako i verujemo u Boga, onda obično verujemo samo u nekog svog Boga i sumnjamo da on prebiva i u drugima, zato često bivamo sebični i okrutni…
Predrag Knežević, iz knjige „O putovanju i traganju“
Predrag Knežević je jedan od instruktora na našim kursevima meditacije.
Opširnije o tome pogledajte ovde.
O knjizi „O putovanju i traganju“ opširnije pogledajte ovde.
