Unutrašnji glas

Created

Unutrašnji glas je blago srca. Kad aspirant koristi to blago, ono se duševno osmehuje. Kad sumnjalica i neko ko ne veruje u Boga pokuša da iskoristi to blago, ono biva nemilosrdno ugušeno.

Unutrašnji glas nam kaže da pomažemo svetu samo u skladu sa izričitom Božijom Voljom. Ako se pomaže na bilo koji drugi način, ta pomoć će se kasnije pretvoriti u veliku nevolju. Ne samo da su božanski slobodni, već su i vrhunski blagosloveni oni čija pomoć drugima je Bogom nadahnuta i od Boga određena.
Dati nešto što nam se traži nakon što razmislimo znači dati jednom. Dati nešto čim se zatraži znači dati dvaput. Dati nešto što nam nisu tražili znači dati triput. Dati neku stvar kada Bog želi da ona bude data znači dati tu stvar zauvek, zajedno sa svojim srcem i dušom.

Nikad nećemo čuti pesmu unutrašnjeg glasa ako se svesno ili nesvesno sprijateljimo sa strepnjom. Šta je strepnja? Strepnja ja razorni dah siromaštva života.

Unutrašnji glas je dostignuće

Ne može biti boljeg izbora niti veće nagrade od toga da slušamo unutrašnji glas. Ako namerno odbijemo da poslušamo unutrašnji glas, naši lažni dobici dovešće nas do neizbežnog gubitka. A ako duševno slušamo unutrašnji glas, naši istinski dobici ne samo da će nas zaštititi od pretećeg uništenja, već će i iznenađujuće ubrzati našu spoznaju Transcendentalne Istine.

Aspirant treba da shvati da unutrašnji glas nije dar, već dostignuće. Što duševnije stremi za njim, to će ga pre nepogrešivo steći.

Iskrenost kaže čoveku da treba da bude istinski ponosan što ima unutrašnji glas koji sve raspoznaje. Poniznost kaže čoveku da treba da bude vrhunski ponosan što taj unutrašnji glas, koji izbegava pogrešno, čini ispravno i ispunjava dobro, ima njega.

Unutrašnji glas je istovremeno čovekov neumorni vodič i njegov istinski prijatelj. Ako čovek zaroni duboko u sebe, unutrašnji glas će mu reći šta da čini. Ako zaroni još dublje, unutrašnji glas će mu dati sposobnost. A ako zaroni još dublje, unutrašnji glas će ga uveriti da čini ispravnu stvar na ispravan način.
Ima jedna reč koja je veoma slatka, čista, poznata. Ta reč je savest. Savest je drugo ime za unutrašnji glas. Božanski je inspirisana Šekspirova izreka: „Osećam u sebi mir iznad svih zemnih strepnji, mirnu i tihu savest“.

Savest nam pokazuje saosećanje

Savest može da živi na dva mesta: u srcu istine i u ustima laži. Kad nas savest opomene jednom, trebalo bi da smatramo da nam ona pokazuje svoju bezuslovnu ljubav. Kada nas opomene dvaput, trebalo bi da smatramo da nam pokazuje svoju bezrezervnu brigu. Kada nas opomene triput, moramo da shvatimo da nam ona nudi svoje bezgranično saosećanje da bi nas sprečila da ne potonemo još dublje u more neznanja.

Ruso kaže nešto izuzetno: „Savest je glas duše, kao što je strast glas tela. Nije čudo što oni često protivreče jedno drugom“.

Savest i strast neće morati da protivreče jedno drugom ukoliko čovek bude težio da svojoj strasti ponudi svetlost svoga srca, a svojoj savesti predaju svoga srca. Na taj način on lako može da prevaziđe tu naizgled nepomirljivu protivrečnost. Kad neko jednom prevaziđe sve protivrečnost, on može da moćno zapeva sa Vitmenom: „Da li protivrečim sebi? Vrlo dobro, onda protivrečim sebi. (Ja sam ogroman, ja sadržim mnoštva.)“

Ako hoćete da budete dobri, onda protivrečite sebi kad nužnost zahteva. Ako hoćete da budete veliki, onda ne protivrečite sebi čak ni kad nužnost zahteva.
Strah pita: „Da li je bezbedno?“ Sumnja pita: „Da li je istina?“ Savest pita: „Ako ne Bog, ko drugi? Šta drugo?“

Bog je zapovedio unutrašnjem glasu da bude prijatelj duša koje teže, a sudija dušama koje ne teže.

Unutrašnji glas je hram u nama. Unutrašnji glas je božanstvo u nama. Unutrašnji glas je božanska dužnost u nama. Unutrašnji glas je vrhunska nužnost u nama. Unutrašnji glas ne samo da je postojana stalnost, već i savršeno savršenstvo.

Predavanje koje je Šri Činmoj održao 1. oktobra 1969. na Univerzitetu Sirakuza, država Njujork. Objavljeno u knjizi „Svetlost Istoka za um Zapada“.