Bliskost sa Bogom

Pitanje: Pošto je Svevišnji potpuno svestan svih naših potreba, zašto je onda potrebno moliti se?

Šri Činmoj: Ako dobiješ nešto zahvaljujući molitvi, to samo daje dodatnu vrednost tome što dobijaš u životu. Možeš da kažeš svetu: „Molio sam se za to. Zato sam to i dobio". Dete je gladno i kaže majci: „Gladan sam". Tada majka nahrani dete. Onda će dete moći da kaže svetu: „Vidite kako sam blizak sa svojom majkom". Da, majka bi svakako nahranila dete, ali činjenica da je ono tražilo, a majka poslušala njegov zahtev, čini ga radosnim. To znači da mu je ona na raspolaganju. Zbog svoje unutrašnje povezanosti i bliskosti sa majkom, dete može da zatraži od majke da mu pomogne.
Bog vidi sve, ali ako od Njega tražimo nešto i On nam to da, tada smo ponosni. Međutim, tada smo, kao pojedinci, razdvojeni od Njega. Osećamo da je Bog na jednom, a mi na nekom drugom mestu. Nikad ne pomišljamo da je On unutar nas. Ne boravimo u svojoj najvišoj svesti gde osećamo da smo mi i Bog jedno. Ako osećamo da smo jedno sa Bogom, onda se pitanje molitve ne postavlja, jer su naše potrebe i Njegove potrebe.
Sve dok osećamo da smo razdvojeni od Boga i osećamo da moramo da tražimo ono što nam treba, molitva će nam pričinjavati radost. Mi osećamo: „Baš zato što sam se molio, Bog mi je dao ono što sam želeo, pa sam prema tome vredan Njegove Milosti". On bi to učinio bezuslovno, ali mi ne bismo bili podjednako zadovoljni.
U trci, ako se neko veoma trudi i istrči celu stazu, biće oduševljen ako mu dam pehar. Trčao je sa toliko teškoća i toliko mnogo nevolja, i sada oseća da je zaslužio trofej. Opet, čak i da ne završi trku, ja mu opet mogu dati pehar, jer pehar je ovde, ali se on neće osećati zadovoljno, jer nije uradio ništa. Bog može sve da ti pruži bezuslovno, ali ti nećeš biti srećan, dok onaj ko se trudi i ispoljava svoju sposobnost stvarno zaslužuje ono što dobija. Ovde pehar predstavlja ispunjenje naše molitve. Ako se neko moli i meditira, pa dobije nešto, biće zadovoljniji nego da mu je Bog dao tu stvar bezuslovno.
Molitva pojačava našu prisnost sa Svevišnjim. Meditacija uvećava naše jedinstvo sa Svevišnjim. Ako se pre meditacije molimo nekoliko sekundi, tada razvijamo prisnu vezu sa Svevišnjim. Tada, kada jednom počnemo da meditiramo, mi razvijamo stvarnost našeg jedinstva sa Svevišnjim. Ukoliko nismo bliski, kako možemo postati jedno? Prvo moramo da osetimo da smo bliski prijatelji sa Bogom; onda možemo da postignemo stvarnost našeg jedinstva sa Bogom.


Izvor: Šri Činmoj: "Bog je..."