Šta je Samadi?

Samadi je duhovno stanje svesti. Postoje različite vrste samadija. Među nižim samadijima, najviši je savikalpa samadi. Iznad savikalpa samadija dolazi nirvikalpa samadi, ali između njih je veliki jaz; oni su korenito različiti samadiji. A opet, postoji nešto što prevazilazi čak i nirvikalpa samadi i što se zove sahađa samadi.

U savikalpa samadiju na kratko vreme vi potpuno gubite svu ljudsku svest. U tom stanju su predstave prostora i vremena potpuno drugačije. Na sat ili dva vi ste potpuno u drugom svetu. Tu vidite da je gotovo sve učinjeno. Ovde u ovom svetu ima mnogo još neispunjenih želja u vama i u drugima. Milioni želja nisu ispunjeni i ostaje da se urade milioni stvari. Ali, kad ste u savikalpa samadiju, vi vidite da je praktično sve učinjeno; vi ne morate da radite ništa. Vi ste samo instrument. Ako ste upotrebljeni, lepo i krasno; inače, stvari su sve učinjene. Ali, iz savikalpa samadija svako mora da se vrati u običnu svest.

Čak i u savikalpa samadiju postoje stupnjevi. Kao što u istom razredu u školi ima sjajnih učenika i loših učenika, tako i u savikalpa samadiju neki aspiranti dostižu viši stupanj, dok tragaoci koji manje teže dostižu nižu prečku lsetvice, gde nije sve tako jasno i živo kao na najvišem nivou.

U savikalpa samadiju postoje misli i ideje koje dolaze sa različitih mesta, ali one na vas ne utiču. Dok meditirate, ostajete neuznemireni, a vaše unutrašnje biće deluje na dinamičan i pouzdan način. Ali, kad ste nešto više, kad postanete jedno sa dušom u nirvikalpa samadiju, uopšte neće biti ni misli ni ideja. Ja to pokušavam da objasnim rečima, ali svest nirvikalpa samadija nikad se na odgovarajući način ne može objasniti ni izraziti. Ja dajem sve od sebe da vam ispričam o tome iz veoma visoke svesti, ali se to ipak izražava pomoću mog uma. U nirvikalpa samadiju, međutim, nema uma; postoje samo beskrajni mir i blaženstvo. Tu ples prirode prestaje, i znalac i znano postaju jedno. Tu uživate vrhunski božansku, sveprožimajuću, samozaljubljenu ekstazu. Vi postajete objekt uživanja, postajete onaj koji uživa i postajete samo uživanje.

Kad uđete u nirvikalpa samadi, prva stvar koju osećate je da je vaše srce prostranije od samog univerzuma. Obično vidite univerzum oko sebe i univerzum izgleda beskrajno prostraniji od vas. Ali, to je zato što se svet i univerzum opažaju ograničenim umom. Kad ste u nirvikalpa samadiju, vi vidite univerzum kao sićušnu tačku u svom prostranom srcu.

U nirvikalpa samadiju postoji beskrajno blaženstvo. Blaženstvo je većini ljudi nejasna reč. Oni čuju da postoji nešto što se zove blaženstvo i neki kažu da su ga doživeli, ali najveći broj nema znanje iz prve ruke o tome. Kad uđete u nirvikalpa samadi, međutim, vi ne samo da osećate blaženstvo, već zapravo izrastate u to blaženstvo.

Treća stvar koju osećate u nirvikalpa samadiju je moć. Sva moć svih okultista zajedno nije ništa u poređenju sa moći koju imate u nirvikalpa samadiju. Ali, moć koju možete uzeti iz samadija da je upotrebite na Zemlji je beskrajno mala u odnosu na celinu.

Nirvikalpa samadi je najviši samadi koji doseže najveći broj duhovnih Učitelja. On traje nekoliko sati ili nekoliko dana, a potom čovek mora da se spusti dole. Kad siđe dole, šta se dešava? Vrlo često on zaboravi sopstveno ime i godine; ne može da ispravno govori ili misli. Ali, stalnim vežbanjem, postepeno čovek postaje u stanju da se spusti iz nirvikalpa samadija i smesta deluje na normalan način.

Uopšte uzev, kad neko uđe u nirvikalpa samadi, on neće da se opet vrati u svet. Ako neko u njemu ostane osamnaest ili dvadeset jedan dan, sva je prilika da će duša zauvek napustiti telo. U davnoj prošlosti bilo je duhovnih Učitelja koji su dostigli nirvikalpa samadi i nisu se vratili dole. Oni su dostigli najviši samadi, ali su uvideli da im je nemoguće da ponovo uđu u zemaljsku atmosferu i deluju kao ljudska bića. Dok je u tom stanju svesti, čovek ne može da deluje u svetu; to jednostavno nije moguće. Ali, postoji božanska raspodela. Ako Svevišnji hoće da određena duša radi ovde na Zemlji, čak i posle dvadeset jedan ili dvadeset dva dana Svevišnji može tog pojedinca da ubaci u drugi kanal dinamične, božanske svesti i vrati ga na zemaljski nivo da tu deluje.

Sahađa samadi je daleko najviša vrsta samadija. U tom samadiju čovek je u najvišoj svesti, ali je istovremeno u stanju da radi u grubom fizičkom svetu. Čovek zadržava iskustvo nirvikalpa samadija dok istovremeno ulazi u zemaljske aktivnosti. Postao je duša, a u isto vreme koristi telo kao savršeni instrument. U sahađa samadiju čovek čini obične stvari koje čini obično ljudsko biće. Ali, u najdubljim dubinama svog srca, on je ispunjen božanskim prosvetlje-njem. Kad čovek stekne taj sahađa samadi, on postaje Gospodar i Učitelj stvarnosti. Po slobodnoj volji on može da ode Najvišem, a potom se spusti u zemaljsku svest da bi to ispoljio.

Čak i pošto dostigne najviši tip ostvarenja, u vrlo retkim prilikama je čovek blagosloven sahađa samadijem. Vrlo mali broj duhovnih Učitelja je dostigao ovo stanje. Za sahađa samadi potrebna je beskrajna Milost Svevišnjeg. Sahađa samadi dolazi samo kad je neko uspostavio nerazdvojno jedinstvo sa Svevišnjim ili kad u retkim prilikama hoće da pokaže da on jeste Svevišnji. Onaj ko je dostigao sahađa samadi i ostaje u tom samadiju, svesno i savršeno ispoljava Boga u svakom trenutku i zato predstavlja najveći ponos Transcendentalnog Svevišnjeg.