Život posedovanja bez prestanka nas navodi da mislimo jedino na uspeh u životu.

Da bismo stigli pred vrata uspeha, mnogo puta se koristimo lošim stvarima. Čak i ako ne primenjujemo loše stvari, uvek smo u svetu nadmetanja. Radost i zadovoljstvo koje dobijamo nadmetanjem sa drugima, pa čak i pobeđivanjem drugih, ne mogu da potraju. Kada osetimo da smo nešto postali zbog svog uspeha, naša iskrenost nam kaže da postoji neko nadmoćniji od nas. Neko postane veliki pesnik, veliki sportista, veliki pevač, i nadme se od ponosa. A kada se osvrne oko sebe, u tren oka vidi da postoji drugi koji piše daleko bolje od njega, drugi koji se bavi sportom ili peva daleko bolje od njega. U svakoj oblasti u životu vidi nekoga ko je bolji od njega. Tako uspeh naposletku postaje osujećenje, a osujećenje je neminovno praćeno uništenjem.

Srce napredovanja u jedinstvu
Zadovoljava i Boga i čoveka.
Um vičan uspehu
Zadovoljava jedino čoveka.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"