3. oktobar

17Slabašna molitva donosi Božiju svemoguću Milost odozgo. Tolika je velikodušnost Božije Samilosti.

 

Treba da osetimo da smo božanski ratari. Mi obrađujemo zemlju i sejemo seme. Onda moramo da čekamo na kišu, na božansku Milost. Ne požanje ratar obilnu žetvu za jedan dan. Slično tome, ni duhovni tragalac neće požnjeti obilnu žetvu ostvarenja Boga za samo jedan dan. Ako namerava da to učini, onda radi na silu više nego što ima sposobnosti, ili više nego što ima prijemčivosti. Naravno da će onda biti frustriran, a tu frustraciju će nazivati paklom. On mora da čeka na Božiji odabrani Čas i da ostane zadovoljan mišlju da će mu Bog dati sposobnost da meditira u Njegovom odabranom Času. Strpljenje je neophodno. Bog nam je dao sposobnost da meditiramo, pa treba da budemo zahvalni što nas je odabrao baš sada. Ako budemo prisiljavali sebe, pojaviće se frustracija; a u toj frustraciji ćemo osetiti pravi pakao. Posumnjaćemo u našu duhovnu sposobnost i u Božije postojanje. Dakle, ako budemo meditirali zarad Boga, a ne zarad sebe, nikad nećemo imati sumnje ni osećaj pakla.

 

Da bismo trijumfovali nad našim zemaljskim tugama
Trebaju nam
Moć naše vere
I Čas Božijeg Izbora.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"