Siguran u Učiteljevoj samilosnoj brizi


Jedan iskreni tragalac je tražio Gurua. Taj siroti čovek proveo je godine u traganju, ali nije našao Gurua kojim bi bio zadovoljan. Sreo je mnoge duhovne Učitelje, ali ni do jednog od njih nije mu bilo stalo. Sada se osećao jadno, jer mu je izgledalo da mu život protiče uludo.
Jedne noći, usnio je san. U snu je saznao ko je njegov Guru, pa se narednog jutra uputio ka domu svog Gurua, koji je bio udaljen oko 25 kilometara od njegove kuće.
Pošto je njegov Guru živeo u drugom selu, morao je da pođe pešice. Bilo je rano jutro i svuda je vladala tišina i mir. Osećao je ogromnu sreću i uzbuđenje. On zapravo nije znao gde je selo njegovog Gurua, ali je nameravao da usput pita ljude koje sretne i da tako stigne do sela. Kad već stigne do sela, kuću će prepoznati.
Pešačio je otprilike deset kilometara, kad naiđe na jednu veliku raskrsnicu; nije znao kojim putem da krene. Dok se osvrtao unaokolo da potraži nekog koga bi pitao kuda da krene, on spazi jednu mladu ženu kako zahvata vodu iz jezerceta blizu raskršća. Nosila je vrč i napunila ga do vrha. Potom krenu putem ka severu, noseći vrč. Kad je tragalac video koliko je ta žena lepa, osetio je da je prisiljen da je prati, a to ga je rastužilo i navelo da se naljuti na samog sebe.
On pomisli: „Sada će mi putovanje propasti! Već me je obuzelo iskušenje. Ta glupa žena mi je uništila svu težnju. Ona je prokletstvo! O Bože, gde je sada moj Guru, gde je moj cilj? Ona me je upropastila. Čitao sam knjige duhovnih Učitelja. Svi oni kažu da će nas žene odvesti u pakao. Kad sam najzad pošao da nađem mog gurua, zašto je ona morala da se nacrta ispred mene?“
I tako je on iznutra proklinjao tu ženu. Ali, ona nije obraćala nikakvu pažnju na njega. Išla je putem, puna radosti i čistote. Čovek je nastavio da je sledi. Šta je drugo i mogao? Mogao je ili da se vrati kući, ili da nastavi dalje dok ne naiđe na nekog koga bi pitao. On odluči da nastavi da prati tu ženu, a u sebi pomisli: „U čemu je problem sa njom? Zašto nosi tako veliki vrč ovim putem toliko dugo, stalno ispred mene?“
Pošto je prešao oko šest kilometra u takvom nesrećnom stanju, on dođe do druge raskrsnice. Tu tragalac vide dečačića koji se golišav igrao na putu i pevao neku seosku pesmicu:

Na severu je cilj
Na jugu je dah
Na istoku je uništenje
Na zapadu je osujećenje.

Čovek nije mogao da shvati šta pesma znači, pa se pitao zašto dete peva toliko duševno. Ali, odlučio je da ide putem na kome se dete igralo, pa nastavi njime, dok je dete i dalje pevalo.
Dok je hodao slušajući detetovu pesmu, iznenada shvati da je žena sa vrčem nestala. Nije se mogla videti nigde. Osetio je olakšanje i sreću što ga je ostavila, jer ga je njena lepota dovodila u žestoko iskušenje.
Tragalac je hodao još sedam-osam kilometara, pa poče da se pita gde je i da li će ikad naći kuću svog Gurua. U njegov um uđe ogromna sumnja. Šta da uradi? Situacija je bila veoma čudna – obično su tim putem prolazili ljudi, ali tog dana nije bilo nikoga. Najzad on reče sebi: „Dobro, hodaću još kilometar-dva. A ako dotle ne nađem nikoga, vratiću se kući“.
Pošto je prepešačio još jedan kilometar, tragalac uđe u jedno selo. Još uvek nesiguran koji je put pravi, samo što nije krenuo nazad, kad opet ugleda ženu sa vrčem. Ona ga je gledala sa velikim saosećanjem, ali se on žestoko razbesne: „Opet si došla da me iskušavaš!“, povika. „Pre samo nekoliko sati si me ostavila na miru, a sad si se opet vratila!“
On je bio veoma ljut, ali žena samo pokaza na određenu kuću. Tragalac se uputi toj kući i unutra vide svog duhovnog Učitelja. Preplavi ga radost, pa dodirnu stopala svog Učitelja, a Učitelj ga blagoslovi.
Pošto je proteklo nekoliko sati u razgovoru i zajedničkoj meditaciji, Učitelj reče svom učeniku: „Sad dođi da obiđemo moja polja. Imam veliki povrtnjak“. Novi učenik je bio oduševljen što će poći sa Učiteljem.
Dok su bili u polju, oni videše kako jedan od suseda uzima dva plava patlidžana bez pitanja. Učitelj se razbesne: „Kako se usuđuješ da ih uzimaš bez pitanja?“ povika on.
Sused odgovori: „Moja žena nema ništa da skuva. Pošto si ti duhovan čovek, znao sam da ti neće nedostajati ti plavi patlidžani. Uzeo sam samo dva“.
Učitelj reče: „Ne, ne možeš tako. Uzimaš ih bez moje dozvole!“ Zapodela se užasna svađa. Učitelj je zapretio susedu da će ga istući.
Novi učenik se pitao: „O, Bože, kakav je ovo Učitelj?“
Najzad Učitelj reče: „Dobro, uzmi ih. Ne trebaju mi. Uzmi ta dva patlidžana“. Svom učeniku reče: „Hajdemo kući“.
Učenik i Učitelj se vratiše i večeraše. Onda Učitelj reče: „Hajde da meditiramo“.
Ali, učenik uopšte nije mogao da meditira. On se i dalje sećao Učiteljevog besa i mislio: „Ovaj učitelj je veoma zao; nije čak mogao ni da svom susedu da dva plava patlidžana“. Bio je veoma uznemiren i tužan i mislio je: „Prevario sam se. Ovaj čovek ne može biti moj Učitelj. On je tako okrutan. Tako je neljubazan. Sutra ujutro, rano, pre nego što ustane, otići ću a da on i ne zna“.
I tako, u rano jutro, dok je Učitelj još čvrsto spavao, učenik se na prstima išunja iz kuće.
Dok je stajao napolju spremajući se da pobegne, on opet vide prelepu ženu koja je prethodnog dana nosila vrč. Ona ga zamoli da joj ponese vreću i on je bio prinuđen da to učini. Čim je uzeo vreću, žena povika: „Lopov, lopov, lopov!“
Kad je čuo viku, Učitelj se probudi, istrča iz kuće i uhvati čoveka za ruku. Onda vide da je to njegov novi učenik. Kad je otvorio vreću, on vide da su u njoj dva plava patlidžana.
Učitelj reče učeniku: „Ti, lopove, jesi li ti juče uzeo ta dva plava patlidžana? Svakako ih nisi uzeo jutros. Ili si možda ušao u moju ostavu i ukrao ih“.
Učenik se pobuni: „Nisam ih ja ukrao! Ova žena je navaljivala da ih uzmem i nisam mogao da se oduprem. Ne znam kakvu to ona privlačnost ima, ali mi ih je ona dala u ruke a ja nisam mogao da ih bacim. A onda je počela da viče: 'Lopov, lopov!'. Ali, to je lažna optužba. Ona je lopov, a ne ja“. On htede da na licu mesta izudara tu ženu, ali kad je krenuo da je udari, ona nestade.
„Učitelju, molim te, reci mi ko je ta žena“, povika zaprepašćeni učenik. „Zašto mi sve vreme stvara nevolje? Nisam ti to rekao, ali juče samo što nije upropastila moje putovanje, na samom početku. Krenuo sam da te nađem, pun revnosti i oduševljenja. Ali ubrzo pošto sam krenuo, video sam nju kako zahvata vodu. Hodala je ispred mene dugo pre nego što je nestala. Kasnije sam je video blizu tvojih vrata, i jutros opet. Učitelju, spasi me od te žene!“
Učitelj reče: „Zašto si pokušao da me napustiš?“
Učenik odgovori: „O, Učitelju, šta sam mogao da pomislim o tebi? Izvređao si tog čoveka zbog dva plava patlidžana. Kako jedan duhovni Učitelj može da bude tako zloban?“
Učitelj reče: „Nije to bila zloba. Da me je taj čovek pitao, rado bih mu dao plavih patlidžana koliko god hoće. Ali, ako me ne pita, on onda krade. Oproštaj je uvek tu; video si da sam mu oprostio što je uzeo ta dva patlidžana. Ali, ako on to čini bez mog dopuštenja, danas će uzeti dva, sutra dvadeset, a narednog dana uzeće sve što imam“.
On nastavi: „I ti, kao i ja, gajiš voće i povrće u svojoj bašti. Znam da ti komšije uzimaju povrće, a tvoja žena se zbog toga ljuti. Ali, ti kažeš: „O, ne brini, to nije ništa ozbiljno. Na kraju, svi smo mi Božija deca; sve to pripada Bogu. Koga je briga?“ A potom imaš novčanih problema. Trebalo bi da prodaješ voće da se izdržavaš, ali ti dopuštaš da ti susedi toliko kradu da tvoja žena jedva može da sastavi kraj sa krajem. Praviš ozbiljnu grešku. Tvoji susedi će ostati lenji i postaće pravi lopovi.
Uradio sam to da ti pokažem da grešiš. Taj lopov nije bio moj komšija. Ja mogu da uzmem bilo koji oblik. Svađao sam se i borio sa samim sobom samo da bih ti pokazao da je krađa nešto što ne smeš da ohrabruješ. Niko ne treba da uzima imovinu drugih bez njihovog znanja, odobrenja i dozvole“.
Tragalac reče: „Oprosti mi, Učitelju. Hoću da nastavim da budem tvoj učenik. Ali, šta sa ovom glupom ženom? Znaš da sam bio veoma čist, veoma duhovan. Zašto mi je smetala i iskušavala me?“
Sa širokim osmehom, Učitelj reče: „Ta lepa žena sam takođe bio ja“.
„Zašto si to učinio?“ upita učenik.
„Gledaj“, reče Učitelj, „Kad si je prvi put video, osećao si se potpuno izgubljeno. Nisi znao put i nije bilo nikog da te vodi. Uzeo sam oblik lepe žene jer sam znao da još uvek u sebi imaš vitalnu želju koju nisi pobedio. Ona je bila apsolutno čista, ali si ti osetio požudu prema njoj. Proklinjao si je. To je ono što muškarci čine kad vide neku ženu. Iznutra je žele, a spolja je proklinju. Oni kažu: 'Ona me je upropastila'. Ali, ona te nije upropastila. Sam si sebe upropastio tako što si iznutra bacio sve svoje nečistote na nju.
Hteo sam da dođeš mojoj kući, ali kako? Morao sam lično da te dovedem, jer nije bilo nikog u blizini. Lepota te žene te je odvela detetu. Prešao si taj put zato što si se divio njenoj lepoti. Da je to bio neko drugi, recimo neki muškarac, ti bi sumnjao u njega. Bio bi nesiguran; rekao bi: 'Možda on ne zna put'. Ali, tu ženu si sledio spontano. Njena lepota te je prisilila da nastaviš. Njena ljubav je bila apsolutno čista i božanska. Njena briga za tebe bila je vrhunski iskrena“.
„Zašto me je onda napustila kad sam video onog dečačića?“
„Dečačić sam takođe bio ja. Proklinjao si devojku, a istovremeno je sledio. Rekao sam: 'Hajde da probam nešto drugo da mu malo olakšam'. Došao sam na ideju da uzmem drugi oblik, oblik deteta. Ono je bilo nedužno i čisto. Pevalo je veoma duševno. Lepa žena te je dovodila u iskušenje, ali prema dečaku nisi osećao fizičku privlačnost. Taj dečak je imao veliku prednost. Bio je tako nedužan. Bio je kao priroda – apsolutno čist“.
„Ali, zašto je dečak pevao?“, upita učenik. „Pesma mi je izgledala sasvim besmislena: 'Na severu je cilj, na jugu je dah, na istoku je uništenje, na zapadu je osujećenje'. Šta to znači?“
Učitelj odgovori: „Ja sam pevao kroz tog dečaka. „Na severu je cilj...“ Vidiš, nesvesno si sledio moja uputstva. Na severu je bila moja kuća. „Na jugu je dah...“ Dah je odmor; dah je tvoja sopstvena kuća. Nisi se vratio na jug. Kad se vratiš kući, odmorićeš se. A da si krenuo putem koji je vodio na istok, susreo bi se sa uništenjem, jer su tamo bila dva naoružana razbojnika. Ko god bi krenuo putem na istok od mesta gde si našao dečaka, ti drumski razbojnici bi ga napali. Najpre bi te pretražili, pa ako ne bi imao dovoljno novca, sa zadovoljstvom bi te ubili. Da si krenuo putem koji vodi na zapad, našao bi samo osujećenje, jer cilj nije bio tamo. To je značenje te pesme. Nesvesno si poslušao detetovu poruku. Išao si ka severu i stigao do svog cilja“.
„O, Učitelju, moj Učitelju!“ povika učenik. Potom upita: „Ali, zašto se žena vratila da me opet uznemirava?“
Učitelj odgovori: „I opet je ta žena bila ja. Uzeo sam drugi oblik. Nakon što si hodao nekoliko kilometara, opet si se izgubio. Bio si zbunjen, oklevao si, bio si spreman da se vratiš nazad. Uzeo sam taj oblik i pun samilosti, pokazao ti moju kuću“.
„Ali, da li je bilo neophodno da učiniš sve to?“, upita učenik.
„Da, bilo je neophodno“, odgovori Učitelj. „Morao si da naučiš sledeće: ako nisi postigao potpunu čistotu dok trčiš prema svom Učitelju, prema svom Cilju, onda treba da trčiš sa nečistotom. Nije strašno ako ne možeš da ideš putem sa apsolutnom čistotom, pogotovo u početku. Idi prema cilju makar i sa nečistotom. Na kraju će se tvoja nečistota preobraziti. Potom, vidiš, ako imaš nedužnost deteta, naći ćeš radost. Krenuo si sa nečistotom. Sa nedužnim osećanjem i spontanom unutrašnjom radošću možeš da stigneš još dalje. Kad stigneš još dalje, ispuniće te božanska samilost.“
Tragalac dodirnu stopala svog Učitelja, rekavši: „Učitelju, sada razumem. Pomogao si mi; ti si zaista moj Učitelj“.

 

Iz zbirke pripovedaka Šri Činmoja "Vrt duše"

 

 


besplatni kursevi meditacije

banner meditacija 225

Preko kontakt telefona, možete se obavestiti i prijaviti za besplatno pohađanje kursa meditacije. Obavestićemo Vas o vremenu i mestu održavanja najbližeg vašem mestu boravka.

buttons prijava

posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 6